туђ

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

туђ

туђ (српски, lat. tuđ)[уреди]

Облици:

  1. ту́ђе, ту́ђа [1]
  2. служби, именичкој [1]

Значења:

  1. Који припада другоме, другима. [1]
  2. Оно што припада другоме. [1]

Примери:

  1. До̀шо̄ сам до ко̀ња и до ко̑ла, па са[м] ма́лко — три̑-чѐтир ла́нца — и аренди́ро (у̏зо сам ту́ђу зе̏мљу под за́купом па сам је обрађи́во), а нуз о̀то сам чу́во и о̑вце те сам та̀ко до̀шо до мо̀је сиро̀тиње. [2] [3] [4] Зрењанин Товаришево Госпођинци Нови Сад Шајкаш Ново Милошево Избиште Деска [1]
  2. И̏ш, ту́ђа! Нови Сад [1]

Викицитати3. Мојсијева, глава 10


Изрази:

  1. умрети исподтуђе руке ("бити убијен"; "Ни̏ко у̏мро нѝје испод њѐгове ру́ке"). Бачинци [1]
  2. Бити утуђој кожи Ново Милошево [1]
  3. Бо̏ље је бити гро̏б, него уту́ђој ку̏ћи ро̏б Ново Милошево [1]
  4. ˜ рука свраб не чеша ("туђинац никада не може пружити пажњу, наклоност као неко ко је близак"). [1]
  5. водититуђу бригу ("мешати се у нечији живот"). Ковиљ Вршац [1]
  6. дре́ждати зату́ђим ја̏слама ("радити на туђој њиви за надницу"). Вршац [1]
  7. обијатитуђе прагове ("исто"). [1]
  8. оби́јатиту́ђа вра́та ("тражити помоћ од других"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 33.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61.

Напомене[уреди]