tuđ

tuđ

tuđ (српски, ћир. туђ)[уреди]

Облици:

  1. túđe, túđa [1]
  2. službi, imeničkoj [1]

Значења:

  1. Koji pripada drugome, drugima. [1]
  2. Ono što pripada drugome. [1]

Примери:

  1. Dòšō sam do kònja i do kȏla, pa sa[m] málko — trȋ-čètir lánca — i arendíro (ȕzo sam túđu zȅmlju pod zákupom pa sam je obrađívo), a nuz òto sam čúvo i ȏvce te sam tàko dòšo do mòje siròtinje. [2] [3] [4] Зрењанин Товаришево Госпођинци Нови Сад Шајкаш Ново Милошево Избиште Деска [1]
  2. Ȉš, túđa! Нови Сад [1]


Изрази:

  1. umreti ispodtuđe ruke ("biti ubijen"; "Nȉko ȕmro nìje ispod njègove rúke"). Бачинци [1]
  2. Biti utuđoj koži Ново Милошево [1]
  3. Bȍlje je biti grȍb, nego utúđoj kȕći rȍb Ново Милошево [1]
  4. ˜ ruka svrab ne češa ("tuđinac nikada ne može pružiti pažnju, naklonost kao neko ko je blizak"). [1]
  5. voditituđu brigu ("mešati se u nečiji život"). Ковиљ Вршац [1]
  6. dréždati zatúđim jȁslama ("raditi na tuđoj njivi za nadnicu"). Вршац [1]
  7. obijatituđe pragove ("isto"). [1]
  8. obíjatitúđa vráta ("tražiti pomoć od drugih"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 33.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61.

Напомене[уреди]