tuđ

Idi na navigaciju Idi na pretragu

tuđ

tuđ (srpski, lat. tuđ)[uredi]

Oblici:

  1. túđe, túđa [1]
  2. službi, imeničkoj [1]

Značenja:

  1. Koji pripada drugome, drugima. [1]
  2. Ono što pripada drugome. [1]

Primeri:

  1. Dòšō sam do kònja i do kȏla, pa sa[m] málko — trȋ-čѐtir lánca — i arendíro (ȕzo sam túđu zȅmlju pod zákupom pa sam je obrađívo), a nuz òto sam čúvo i ȏvce te sam tàko dòšo do mòje siròtinje. [2] [3] [4] Zrenjanin Tovariševo Gospođinci Novi Sad Šajkaš Novo Miloševo Izbište Deska [1]
  2. Ȉš, túđa! Novi Sad [1]

Vikicitati3. Mojsijeva, glava 10


Izrazi:

  1. umreti ispodtuđe ruke ("biti ubijen"; "Nȉko ȕmro nѝje ispod njѐgove rúke"). Bačinci [1]
  2. Biti utuđoj koži Novo Miloševo [1]
  3. Bȍlje je biti grȍb, nego utúđoj kȕći rȍb Novo Miloševo [1]
  4. ˜ ruka svrab ne češa ("tuđinac nikada ne može pružiti pažnju, naklonost kao neko ko je blizak"). [1]
  5. voditituđu brigu ("mešati se u nečiji život"). Kovilj Vršac [1]
  6. dréždati zatúđim jȁslama ("raditi na tuđoj njivi za nadnicu"). Vršac [1]
  7. obijatituđe pragove ("isto"). [1]
  8. obíjatitúđa vráta ("tražiti pomoć od drugih"). Vršac [1]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150.
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9, 33.
  4. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 61.

Napomene[uredi]