тула̀јица
тула̀јица
тула̀јица (српски, lat. tulàjica)[уреди]
Именица[уреди]
тула̀јица, ж
Значења:
- Гвоздени оков којим је учвршћена шепутка на доњем крају левче. [1]
- Цев кроз коју цури ракија из казана. [1]
Примери:
- Дру̏ге ле̑вче су би́ле као у ви́ду о̀ва што је на ло̀пати ди се др̏во у̀глави и та̑ се зва́ла тула̀јица. О̀на̄ је би́ла та̀ко и̏скована да до̀лази на осо̀вину. [2] Војка Јамена Вашица Моровић Гибарац Сот Ердевик Свилош Вогањ Јазак Врдник Крушедол Карловчић Лалић Деспотово [1]
- Ка́нта са тула̀јицом, о̀во што се си̏па во̀да. [3] Стари Сланкамен [1]
- Тула̀јица ди цу̑ри ра̀кија. [3] Стари Сланкамен [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.