тулајка
тулајка
тулајка (српски, lat. tulajka)[уреди]
Именица[уреди]
тулајка, ж
Облици:
Значења:
- Краћа гвоздена цев којом се ашов, грабље и сл. причвршћују за држаље. [1]
- Дрвено држаље за перо. [3] Ченеј[1]
Примери:
- Ту̀ла̄јка је на до̑њи кра̑ј ле̑вче, надо̀лази на осо̀вину. [4] Српски Крстур Сремска Митровица Черевић Деспотово Шајкаш Гардиновци Српска Црња Житиште Тараш Долово Делиблато Ковин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.