tulàjica
tulàjica
tulàjica (srpski, lat. tulàjica)[uredi]
Imenica[uredi]
tulàjica, ž
Značenja:
- Gvozdeni okov kojim je učvršćena šeputka na donjem kraju levče. [1]
- Cev kroz koju curi rakija iz kazana. [1]
Primeri:
- Drȕge lȇvče su bíle kao u vídu òva što je na lòpati di se dȑvo ùglavi i tȃ se zvála tulàjica. Ònā je bíla tàko ȉskovana da dòlazi na osòvinu. [2] Vojka Jamena Vašica Morović Gibarac Sot Erdevik Sviloš Voganj Jazak Vrdnik Krušedol Karlovčić Lalić Despotovo [1]
- Kánta sa tulàjicom, òvo što se sȉpa vòda. [3] Stari Slankamen [1]
- Tulàjica di cȗri ràkija. [3] Stari Slankamen [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.