тужиоц

тужиоц

тужиоц (српски, lat. tužioc)[уреди]

Именица[уреди]

тужиоц, м

Придев[уреди]

тужиоц , , прид.

Облици:

  1. ту̀жиоц Сенпетер [1] [2]
  2. , -о Бан [2]

Значења:

  1. Онај који тужи, окривљује, оптужује некога. [2]

Изведене речи:

  1. ту̀жио̄цов [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 30.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]