tužioc

tužioc

tužioc (srpski, lat. tužioc)[uredi]

Imenica[uredi]

tužioc, m

Pridev[uredi]

tužioc -a, -o, prid.

Oblici:

  1. tùžioc Senpeter [1] [2]
  2. -a, -o Ban [2]

Značenja:

  1. Onaj koji tuži, okrivljuje, optužuje nekoga. [2]

Izvedene reči:

  1. tùžiōcov [2]


Reference[uredi]

  1. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 30.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=тужиоц&oldid=206860”