тоља

тоља

тоља (српски, lat. tolja)[уреди]

Именица[уреди]

тоља, ж

Облици:

  1. то́ља [1]

Значења:

  1. Повијени прут који је привезан уз косиште, да се при кошењу откос равномерно обара и слаже. [1]
  2. Старинска направа за дробљење, ситњење великих грудви земље после орања или сетве, коју вуче упрегнут коњ. [1]

Примери:

  1. А кад се жи̏то ко̏си, о̏нда мо̑ра да се ме̏те то́ља. О̏нда се о́де ве̑же јѐдно др̏во. То̑ се сте̑гне нуз ко̏сӣште и о̏нда се смо̀та̄ва. Кад се то̑ ѝскрӣви, о̏нда се ве̑же о́де за пѐтицу с кана́пом. О̏нда ко̏си ко̀са, а то̑ сам шо̑ра на го̀милу. [2] [3] Жабаљ Сусек Свилош Крушедол Турија Надаљ Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Мошорин Каћ Ковиљ Тител Тараш [1]
  2. Тоља је дуга око 4 м, а широка око 80 цм, прављена најпре од дасака, а касније од метала. Доња страна је валовита. Она је дробила, ситнила грудве и сабијала земљу. Касније је тољу заменила роља, дебео дрвени ваљак, изрендисан од стабла. [1]
  3. На тољу се стављају лампови и упрегну два коња, а кочијаш стоји на њој да би била тежа. Ново Милошево [1]
  4. За игру [тољање] треба да имају тољу и лопарицу. Тоља је дрво дебљине у пречнику 4—5 цм, а дужине 10—15 цм. Крајеви су јој благо зашиљени. [4] [1]


Синоними:

  1. тоље, прљ [1]
  2. качка [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.

Напомене[уреди]