tolja
tolja
tolja (српски, ћир. тоља)[уреди]
Именица[уреди]
tolja, ж
Облици:
Значења:
- Povijeni prut koji je privezan uz kosište, da se pri košenju otkos ravnomerno obara i slaže. [1]
- Starinska naprava za drobljenje, sitnjenje velikih grudvi zemlje posle oranja ili setve, koju vuče upregnut konj. [1]
Примери:
- A kad se žȉto kȍsi, ȍnda mȏra da se mȅte tólja. Ȍnda se óde vȇže jèdno dȑvo. Tȏ se stȇgne nuz kȍsīšte i ȍnda se smòtāva. Kad se tȏ ìskrīvi, ȍnda se vȇže óde za pèticu s kanápom. Ȍnda kȍsi kòsa, a tȏ sam šȏra na gòmilu. [2] [3] Жабаљ Сусек Свилош Крушедол Турија Надаљ Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Мошорин Каћ Ковиљ Тител Тараш [1]
- Tolja je duga oko 4 m, a široka oko 80 cm, pravljena najpre od dasaka, a kasnije od metala. Donja strana je valovita. Ona je drobila, sitnila grudve i sabijala zemlju. Kasnije je tolju zamenila rolja, debeo drveni valjak, izrendisan od stabla. [1]
- Na tolju se stavljaju lampovi i upregnu dva konja, a kočijaš stoji na njoj da bi bila teža. Ново Милошево [1]
- Za igru [toljanje] treba da imaju tolju i loparicu. Tolja je drvo debljine u prečniku 4—5 cm, a dužine 10—15 cm. Krajevi su joj blago zašiljeni. [4] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.