то́ља
то́ља
то́ља (српски, lat. tólja)[уреди]
Значења:
- Повијени прут који је привезан уз косиште, да се при кошењу откос равномерно обара и слаже. [1]
Примери:
- А кад се жи̏то ко̏си, о̏нда мо̑ра да се ме̏те то́ља. О̏нда се о́де ве̑же јѐдно др̏во. То̑ се сте̑гне нуз ко̏сӣште и о̏нда се смо̀та̄ва. Кад се то̑ ѝскрӣви, о̏нда се ве̑же о́де за пѐтицу с кана́пом. О̏нда ко̏си ко̀са, а то̑ сам шо̑ра на го̀милу. [2] [3] Жабаљ Сусек Свилош Крушедол Турија Надаљ Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Мошорин Каћ Ковиљ Тител Тараш [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.