тих

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

тих

тих (српски, lat. tih)[уреди]

Придев[уреди]

тих , , прид.

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) кротак, покоран, фиг. мек фиг., смеран, јагњећи фиг., попустљив, питом фиг., умилан, безазлен, експр. као јагње/кошута експр., нежан, добродушан [1][н 1]

  2. (значење изведено преко синонима) бешуман, полугласан, пригушен, плах, безвучан, бешуман, полугласан, пригушен, плах, безвучан, нем [1]

  3. (значење изведено преко синонима) шкрт/штедљив на речима, малорек, шутљив, фиг. нем фиг., утихнуо, краткоречив, занемео, неговорљив, неразговорљив, непричљив, некомуникативан, арх. мучки арх., мутав фиг., безгласан, мучаљив, замукао, малоречив [1]


Асоцијације:

  1. стидљив [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене[уреди]

  1. Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.