питом

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

питом

питом (српски, lat. pitom)[уреди]

Категорије: риб. об. паст.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који живи уз људе, који се да̑ хранити, неговати (о животињама). [1]
  2. Риба одгајана у рибњаку. [1]
  3. Свиња која се лако ухрани. [2] [3] Вишњићево Бачинци Ердевик Лежимир Шуљам Кленак Вогањ Врдник Јарак Платичево Грабовци Буковац Прхово Голубинци Белегиш[1]
  4. Пчела која има позитивне особине. [4] Нештин Бешеново Србобран Каћ Башаид[1]
  5. Исто. Бачка Паланка[1]
  6. Култивисан, који саде људи (о биљкама). [1]
  7. Одгајена калемљена лоза. Сремски Карловци Суботица[1]

Примери:

  1. Ја̑ во̀лијем ди̏вјаче је̏сти него пѝтомо. [5] Бегеч [1]
  2. Шаран и дивљи а питоми нарочито, они тражиду топлију воду. Моровић [1]
  3. Али шарен има и који нема крљушти: ови рањени, питоми... ти има голи... Исто је шарен, само је питома риба. [6] Чента [1]


Изрази:

  1. Дошли дивљи па отералипитоме [1]
  2. ˜ ко овца Јасеново [1]
  3. када присутни гост устаје и одлази због доласка нових гостију’ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]