те̑сто

те̑сто

те̑сто (српски, lat. tȇsto)[уреди]

Именица[уреди]

те̑сто, с

Категорије: лиц.


Облици:

  1. тесто [1]

Значења:

  1. Маса од брашна замешеног водом (или другом течношћу и додацима). [1]
  2. Тесто у које се ставља квасац да нарасте. [1]
  3. Тесто са медом. [2][1]
  4. Тесто замешено без квасца. Ново Милошево[1]
  5. Исто. Вршац[1]
  6. Јело од такве масе. [1]
  7. Тесто са сиром. Черевић[1]

Примери:

  1. Кад у̀ме̄сим хле̏б и у̀скисне, о̏ндак о̀ставим јѐдан де̏о те̑ста. Стари Сланкамен [1]
  2. О̏ндак та̀ко на̀мести од те̑ста, то̑ се зо̀ве здра̑вље, о̏ндак су̑нце, па ме̏сец. Арадац [1]
  3. О̏ндак се пра̏вили пешки́ри, кад ме̑сиш те̑сто, да прѝпашеш на кѐцељу. Нови Сад [1]
  4. То̏ ма̏ло те̑ста, мно̏го ма̏ка. [3] [4] [5] Велики Гај Бачинци Буђановци Бешка Шимановци Суботица Мартонош Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Нови Сад Бегеч Ново Милошево Орловат Вршац Павлиш Избиште Ловра Ченеј [1]
  5. Од кѝселог те̑ста је би́ла штру́дла и шешири́ћи са пѐкмезом. Нови Сад Буђановци Шимановци Стари Сланкамен Каћ [1]
  6. Не̏када су се кола́чи пра̏вили: кѝсело те̑сто, гура̀бије, палачи́нке. [1]
  7. При̏ко но̄ћ — кад кра̀ва̄љ ѝде (те̑сто: лѝстићи, кро́фне, о̏блатне јели сла̀тке то̑рте) — ку̑м до̏бије ко̀шуљу, а ку́ме ма̀раму. [6] Кумане [1]
  8. Дуле̏чнице — то̏ је те̑сто, сла̏тко се заме̑си у три̏ о̑бге, па о̏ндак се ма̏ло одмо̏ри, па се те̏гли, па се дуле̏ци наренда́ду на ре́нде. [7] [5] Банатска Паланка Бачинци Суботица Мартонош Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Орловат Вршац Деска [1]


Изрази:

  1. По̏мрчина/ма́гла ко ˜ ("ништа се не види"). Вршац Јасеново [1]
  2. теглити се ко ˜ ("добро се развлачити"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 124.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61.

Напомене[уреди]