ста̏р

ста̏р

ста̏р (српски, lat. stȁr)[уреди]

Прилог[уреди]

ста̏р, прил.

Именица[уреди]

ста̏р, м ж м с с

Именица[уреди]

ста̏р, м ж м с с

Именица[уреди]

ста̏р, м ж м с с

Именица[уреди]

ста̏р, м ж м с с

Именица[уреди]

ста̏р, м ж м с с

Категорије: одр. вид.об. об. об. об.об. об. об. об.об. об. об. об.об. об. об. об.об. об. об. об.


Облици:

  1. ста̑ри, -а, стар, -о [1]
  2. — Са̀мо, ку̑м је, — Дру̏ги, во̀лела, ста̑ри сва̏т, ку̑м и, стар, — Чр, весѐљак, здра̏во, мо̏же при́ћи, ле̑п ко, је би̏о, у̀пӣсан, бо̀гат, — Мо̑ј, и мла̏де̄нци, сам га, то̏ би̏о [1]
  3. служби, стар, именичкој [1]
  4. ста̑ри, стар [1]
  5. ста̑ра, стар [1]
  6. ста̑ри, служби, стар, именичкој [1]
  7. служби, стар, ста̑ро, именичкој [1]

Значења:

  1. Који је доживео много година. [1]
  2. Кумова мајка. Ђурђево[1]
  3. Матица која се раније излегла. [1]
  4. Прабаба. Деска[1]
  5. Пчела у последњем стадијуму живота. [1]
  6. Супруга старога свата, старосватица. [2] [2] Крашово[1]
  7. Бабадевојка. Вршац[1]
  8. Пчела у последњем стадијуму живота. [1]
  9. Врста мушких папуча које су између ђона и табана имале сено умешено у глину. [1]
  10. Виноград који дуго није подмлађиван. Суботица[1]
  11. Узајамно посећивање двеју орођених породица (младожењине и невестине). [1]
  12. Старост. [1]
  13. Кумов отац. Ђурђево[1]
  14. Оронуо човек. Вршац[1]
  15. Други сведок на венчању. [1]
  16. Старешина у сватовима. [1]
  17. Дотрајале, одбачене ствари, старудија. Вршац[1]
  18. Вино које је дуже стајало у бурету. Суботица Вршац[1]
  19. Староседелац. [3] Нови Кнежевац[1]
  20. Старо друштво из којег се роје пчеле. [4] Јамена Моровић Јарак Верушић Жедник Светозар Милетић Радојево Чента[1]
  21. Који има више година. [1]
  22. Који је био у прошлости, некадашњи. [1]
  23. Виши, дужи. [1]
  24. Муж, супруг. [1]
  25. Стара жена, старица. [1]
  26. Родитељи; преци. [1]
  27. Старији људи. [1]
  28. Некадашње време, некадашње стање. [1]
  29. Стари предмети. [1]

Примери:

  1. Во̀ло̄ би да чѝтам — у̀мем да чѝтам — са̀мо је ску́па но̏вина (не зарађи̑вам — ја̑ ста̏р чо̀век). [5] Зрењанин [1]
  2. Би́ли смо мла́ди па нам би́ло ле̑по, а са̏д смо ста̑ри. [5] [3] [6] [7] Калаз Бачинци Буђановци Мартонош Нови Сад Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Томашевац Фаркаждин Вршац Павлиш Избиште [1]
  3. А ба̏ба ста̏ра, ожа̀лошћена жѐна. Ђала [1]
  4. Прве́нац ро̑ј ѝзлази са ста̑ром ма̏тицом. Сремски Карловци [1]
  5. Ста̑ра ма̏тица изле̏ти кад о̏ће да се ро̏ји. [4] Конак Нештин Сремска Митровица Сивац Товаришево Деспотово Ђала Ново Милошево Радојево Итебеј Јаша Томић Чента Избиште Бела Црква Омољица [1]
  6. Ста̑ра пче̏ла не̑ма развијѐне во̀штане жле́зде. Пачир [1]
  7. Ста̑ра ма̏тица прѝпрема дру́штво, пи́шти, о̀длази и о̀дводи ста̑ре пче̏ле. [4] Ђала Нештин Бешеново Кленак Сремски Карловци Пећинци Јаково Верушић Мол Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Србобран Бачко Градиште Чуруг Мошорин Мокрин Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Маргита Алибунар Долово Бела Црква Баваниште Омољица [1]
  8. Мла́да че̏ла је свѐтлије бо̀је, а ста̑ра че̏ла је о̀трцана. [4] Јамена Моровић Светозар Милетић [1]
  9. служио је за прављење мушких папуча, тзв. старих папуча [ВП 123, 134]. Вршац [1]
  10. У неким селима [...] „старим гостима" зову кад невеста иде у госте са свекром, свекрвом и старијим из младожењине родбине ( — Обз С Ст; А Бвн) [ЕИС 93; СЛЕИ]. [8] [1]
  11. О̀на нѐ може са̏д мѐне у ста̑ре да̑не да прѝва̄ти, ко̏лко̄ сам ја̑ за̀ њӣ, ка̏о, учѝнила. [9] [10] Параге Стапар [1]
  12. Стари сват најчешће бива младожењине мајке брат, тј. младожењин ујак. Стари сват је други кум на венчању. [11] [12] [13] [1]
  13. Ста̑ри сва̏т све̏ наѕѝра̄ва, гле́ди јел ѝма ме̑са, то̏рата прид сва̏ким, го̀вори шта̏ ће да се сви̑ра. [14] [15] [2] [13] Јаша Томић Бачинци Павловци Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Мокрин Кикинда Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Деска [1]
  14. О̀бреже ста̑ро са̑ће и то̀пи. [4] Деспотово [1]
  15. Ста̑ро са̑ће кад се прѐта̄па, је већѝном мр̏ке бо̀је, ви̏ше за̀творене бо̀је. [4] Ново Милошево Нештин Визић Дивош Кленак Ириг Нови Карловци Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Змајево Каћ Бочар Зрењанин Томашевац Пландиште Маргита Вршац Бела Црква [1]
  16. Та̀ко смо ме́сили ле̑ба: једа̀ред ја̑, једа̀ред о̀на (мо̀ја је́трва); о̀на је би́ла ста̀рӣја од мѐне. [5] Зрењанин [1]
  17. Мо̏ја се́стра стари̏ја се у̏дала. Банатска Паланка Иланџа Павлиш [1]
  18. Стари̏ји, који су оже̏њени, ти̏ иде́ду у кафа́ну. Јасеново [1]
  19. Дупли́ре но̏су ови на̏ши љу̑ди стари̏и. Вршац Крушчица [1]
  20. И та̑ј мо̑ј бра̏т је жи̑в и здра̏в још и да̀нас, ста̀рӣ од мѐне две̑ го̏дине, у Бо̀граду жи́ви. Ђала [1]
  21. Ко̑ хр̑че, та̑ј нѐ срче (спа̑ва, не ѝде да прѐправи за је̏ло); ко̑ ра̑ди, та̑ј жва̑ће — то̑ је ста̑ра ре̑ч, ста̑ра по̀словица. [5] [6] Јаша Томић Сремски Карловци Кумане Меленци Житиште [1]
  22. Та̑ј де̏о ти ма̏ло стари̏ји. Избиште [1]
  23. Ова цигља метута је тако да је [метута] старије од оне изнад ње. Ново Милошево [1]
  24. Ја сам мојим старим пета жена. Калуђерово [1]
  25. Та̏ је ста̑ра би́ла па седе̏ла преко по́дне. Вршац Ковиљ [1]
  26. Стари те нису васпитали како треба. [1]
  27. Јесу л ти стари стигли кући? Ковиљ [1]
  28. Ста̑ри на̏ши су се̏јали куку́руз пот пе́том, под бра́здом, а једно вре́ме се̏јали под моти̏ком. Јасеново [1]
  29. Ста̑ри ни́су те̏рали сма̏к на ко̀нац ко са̏д мла́ди што те̏раду. Шимановци [1]
  30. У чѐтврти ма̏ по осма́цима (о̀сма̄к — ста̑ри ка̑жу — то̑ је о̑сми де̏во од сѐсије: три̑ ме̏ста по хѝљаду ше̑сто̄ ква̏дра̄тних фа́ти, чѐтврто ме̏сто по хѝљаду две̏ста, о̀стане још чѐтрсто ква̏дратних фа́ти за ледѝну). [5] Меленци [1]
  31. Кад о̏ћете по ста̑рим да чу̏је̄те. Банатско Аранђелово [1]
  32. У мѐне и̏ма пру̏слук, по ста̑рим — сас ду̀гмети. [5] [3] Ново Милошево Чента [1]
  33. О̑н је ку̏пио то̑ за музѝја̄н, и шта̏ до̏бије ста̑ро, ва̀јкадашње: ја́рам о̀д воло̄ва, све̏ што го̏ђ и̏ма ста̑ро, о̑н је но̀сијо и прида́во у та̑ј музѝја̄н — му̀зе̄ј — да се зна̑ шта̏ је по ста̑рим би́ло. [5] Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. ста̀рије [1]


Изрази:

  1. стара љубав заборава нема [1]
  2. мла̑до иста̏ро ("сви, сви до једног"). Вршац [1]
  3. мла́до—лу́до,ста̏ро—сла̏бо ("у́до,ста̏ро—сла̏бо"). Ново Милошево [1]
  4. Знати кога костару крајцару ("добро познавати некога, знати нечије мане"). Јасеново [1]
  5. Људистарога кова ("старији људи са традиционалним, патријархалним схватањима"). Ново Милошево [1]
  6. мла́до — лу́до,ста̏ро — огра̀јиса̄но ("лакомислено у младости, помахнитало у старости"; "лу́до,ста̏ро — огра̀јиса̄но ‘лакомислено у младости, помахнитало у старости"). Ђала [1]
  7. човек одстарог шлога ("човек конзервативнијих схватања"; "О̑н је чо̀век од ста̑рог шло̑га"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 52. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 61.
  8. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  9. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 58.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  11. ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
  12. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  13. ↑ 13,0 13,1 Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.
  14. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  15. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ста̏р&oldid=231363”