ста̑ри сва̏т
ста̑ри сва̏т
ста̑ри сва̏т (српски, lat. stȃri svȁt)[уреди]
Облици:
- — Са̀мо, ку̑м је, — Дру̏ги, во̀лела, ку̑м и, — Чр, весѐљак, здра̏во, мо̏же при́ћи, ле̑п ко, стари сват, је би̏о, у̀пӣсан, бо̀гат, — Мо̑ј, и мла̏де̄нци, сам га, то̏ би̏о [1]
Значења:
- Старешина у сватовима. [1]
Примери:
- Ста̑ри сва̏т све̏ наѕѝра̄ва, гле́ди јел ѝма ме̑са, то̏рата прид сва̏ким, го̀вори шта̏ ће да се сви̑ра. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Бачинци Павловци Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Мокрин Кикинда Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 65.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.