слу́га

слу́га

слу́га (српски, lat. slúga)[уреди]

Значења:

  1. Најамни радник који за плату врши кућне и друге послове. [1]

Примери:

  1. Ѝмали смо слу́га̄ по три̑-чѐтри. Бачинци [1]
  2. О̏н је ѝмо слу́гу. Обзир [1]
  3. Би́ло [ј]е о̏нда па у̀скочи ће́рка као га̏здина за слу́гу. Ђала [1]
  4. Ла̏ко је би́ло и њо̑зи и ње̑ној све̏крови да сѐдиду це̑ли да̑н у̀дешене кад су слу̑ге ра́диле све̏ што тре̏ба. [2] [3] [4] [5] Бока Војка Суботица Сивац Стапар Надаљ Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Елемир Шурјан Зрењанин Арадац Неузина Борча [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59, 64.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 171.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]