slúga
slúga
slúga (српски, ћир. слу́га)[уреди]
Значења:
- Najamni radnik koji za platu vrši kućne i druge poslove. [1]
Примери:
- Ìmali smo slúgā po trȋ-čètri. Бачинци [1]
- Ȍn je ìmo slúgu. Обзир [1]
- Bílo [j]e ȍnda pa ùskoči ćérka kao gȁzdina za slúgu. Ђала [1]
- Lȁko je bílo i njȏzi i njȇnoj svȅkrovi da sèdidu cȇli dȃn ùdešene kad su slȗge rádile svȅ što trȅba. [2] [3] [4] [5] Бока Војка Суботица Сивац Стапар Надаљ Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Елемир Шурјан Зрењанин Арадац Неузина Борча [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59, 64.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 171.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.