slúga
slúga
slúga (srpski, lat. slúga)[uredi]
Značenja:
- Najamni radnik koji za platu vrši kućne i druge poslove. [1]
Primeri:
- Ѝmali smo slúgā po trȋ-čѐtri. Bačinci [1]
- Ȍn je ѝmo slúgu. Obzir [1]
- Bílo [j]e ȍnda pa ùskoči ćérka kao gȁzdina za slúgu. Đala [1]
- Lȁko je bílo i njȏzi i njȇnoj svȅkrovi da sѐdidu cȇli dȃn ùdešene kad su slȗge rádile svȅ što trȅba. [2] [3] [4] [5] Boka Vojka Subotica Sivac Stapar Nadalj Čurug Zmajevo Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Novi Kneževac Novo Miloševo Bašaid Itebej Jaša Tomić Elemir Šurjan Zrenjanin Aradac Neuzina Borča [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 59, 64.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 30, 171.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 149.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.