синовац

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

синовац

синовац (српски, lat. sinovac)[уреди]

Именица[уреди]

синовац, м

Облици:

  1. -вца [1]
  2. сино́вац, сино̀вац [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Братов син другоме брату. [1]

Примери:

  1. То̑ је ка́зо бра̏ту и сино́вцима. Војка [1]
  2. Ја̑ ћу мо̑г сино́вца да приу̀пӣтам да л мо̏же то̑ да се на̑ђе у Нѐмачку, јербо о̑н та̏мо ра̑ди, па ћу да ти ја̑вим. [2] [3] [4] Неузина Беркасово Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Шимановци Черевић Бечеј Равно Село Змајево Госпођинци Нови Сад Банатско Аранђелово Српска Црња Ново Милошево Јаша Томић Бока Шурјан Иланџа Вршац Гај Иванда Ченеј [1]
  3. На̏ш та̑ј са̀ла̄ш јо̏ш је у живо̀ту, про̏да̄ли смо га и ѝспред на̑с ко̀мшија и њѐгов сино́вац, о̑н јѐдӣно у̀ том кра̏ју. Ченеј [1]
  4. Сино̀вац, брато̀вљев си̑н, бра̏т о[д] стри́ца. [3] Ђала Сремска Митровица Мартонош Сивац Турија Госпођинци Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. сино́вчев [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 115.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 139. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]