Pređi na sadržaj

sinovac

vojin icevic

sinovac (srpski, lat. sinovac)

[uredi]

Imenica

[uredi]

sinovac, m

Oblici:

  1. -vca [1]
  2. sinóvac, sinòvac [1]
  3. -a, -o [1]

Značenja:

  1. Bratov sin drugome bratu. [1]

Primeri:

  1. Tȏ je kázo brȁtu i sinóvcima. Vojka [1]
  2. Jȃ ću mȏg sinóvca da priùpӣtam da l mȍže tȏ da se nȃđe u Nѐmačku, jerbo ȏn tȁmo rȃdi, pa ću da ti jȃvim. [2] [3] [4] Neuzina Berkasovo Bačinci Susek Sviloš Laćarak Šimanovci Čerević Bečej Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Novi Sad Banatsko Aranđelovo Srpska Crnja Novo Miloševo Jaša Tomić Boka Šurjan Ilandža Vršac Gaj Ivanda Čenej [1]
  3. Nȁš tȃj sàlāš jȍš je u živòtu, prȍdāli smo ga i ѝspred nȃs kòmšija i njѐgov sinóvac, ȏn jѐdӣno ù tom krȁju. Čenej [1]
  4. Sinòvac, bratòvljev sȋn, brȁt o[d] stríca. [3] Đala Sremska Mitrovica Martonoš Sivac Turija Gospođinci Begeč [1]


Izvedene reči:

  1. sinóvčev [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114, 115.
  3. ↑ 3,0 3,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 139. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=синовац&oldid=702399”