си̑н

си̑н

си̑н (српски, lat. sȋn)[уреди]

Именица[уреди]

си̑н, м

Облици:

  1. молитви, син [1]

Значења:

  1. Особа мушког пола у односу на своје родитеље. [1]
  2. Син који личи на мајку. Вршац[1]
  3. Особа мушког или женског рода којој се пријатељски и интимно обраћа старија особа. [1]
  4. Син божји. [1]

Примери:

  1. Е̏, кад ми на̀ра̄сто си̑н и кад је би̏о већ мо̀мак, прода́мо сву̏ ло̏шу [земљу] и ку̑пимо до̀бру. Дероње [1]
  2. О̀стала је са тро̏је сино́ва. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Томашевац Бачинци Шимановци Сремска Митровица Мартонош Госпођинци Бегеч Нови Сад Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Арадац Зрењанин Велики Гај Сефкерин Вршац Избиште Врачев Гај Батања Деска [1]
  3. О̏нда ми [ј]е у̏мрла жѐна па је до̀шо си̑н код мѐне и сна̑, па са̏д жи́вим ко̀д њӣ. Нови Бечеј [1]
  4. По̏сле го̏дин да́на си̑новог венча́ња, ро̀дио се си̑н му. Нови Сад [1]
  5. Ни̏кад ја̏ њој ни́сам ка́зла: што̏ се, си̑не, не у̀даш? Шта̏ ја̏ ма̑рим. Бачко Петрово Село Вршац [1]
  6. О̏ндак ба̑ца о́раје и прѐкрсти о̀ца, си̑на, ду̀ха — а́мин. Томашевац [1]


Изведене речи:

  1. си̑нов [1]
  2. сино́вљи [1]


Изрази:

  1. ка̀ки о̀тац та̀ки ˜, ка̀ква ма̏ти та̀ка ћи̑ ("мушко дете има особине оца а женско мајке"). Вршац [1]
  2. ˜ га ма̏терин ("блага псовка"). Ново Милошево [1]
  3. Ка́кав о́тац, та́кав ˜ Вршац [1]
  4. Док се отац родисин по кући ходи ("када се у пећи пре хлеба пеку погачице"). Ново Милошево [1]
  5. од о́ца наси̑на ("с генерације на генерацију"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
  3. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 31, 165.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 59.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 126, 131, 133, 150.
  7. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142, 146.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=си̑н&oldid=234970”