сељачки
сељачки
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]сељачки, прил.
Облици:
Значења:
- Који се односи на сељаке и њихов начин живота; својствен сељацима. [1]
- Дугачак кожни капут опшивен крзном по рубовима. [1]
- Кола која вуку коњи. [2] Сремска Митровица Врдник Суботица Сивац Српски Крстур Башаид[1]
- Кућа која је ужом страном окренута према улици. [1]
- Велика пећ, зидана од черпића или ваљака блата и сламе, ређе од каљева, са заобљеним врхом, која се налази у једној просторији а ложи се из друге или споља. [1]
- Исто. [1]
- Економско и радно удружење пољопривредника. [1]
- Исто. [1]
- Место окупљања и забаве за житеље села. [1]
Примери:
- О̏ндак су се пра̏вили пешки́ри сѐља̄чки. [3] [4] Нови Сад Буђановци Арадац [1]
- О̏нда су та̀ко сѐља̄чке дѐво̄јке но̀силе. Шимановци [1]
- Ко̀нофос, то̑ је би́ло за сѐља̄чке ја̀стуке, то̑ је пла́тно ко̀је је у̀ коцке, и̏ма то̑ ѝ саде, и ча̀ршави су се пра̏вили о̀[д] тог. [1]
- На̏ш по́со сеља̑чки. [5] Вршац Житиште Зрењанин Добрица Борча [1]
- Кро̀јио је, ши̏о, не̏кад ра̀није кад је би̏о мла̑д, бу̑нде оне сѐља̄чке, ду̀цӣн то̑ се зо̀ве и ко̀жуве ко̏жне о̀не та̀ко кра̀тке од ко̑жа о̀но ѝша̄рано, пру̏слук, пр̀шња̄к, све̏ је ши̏о. [6] Ковиљ [1]
- Ма̏ти ми је би́ла из сѐља̄чке ку̏ће. Сремска Каменица [1]
- Ро̏ђен сам у сѐља̄чку ку̏ћу у Башаи́ду. Башаид Визић [1]
- Ка̀дгод те̏ сѐља̄чке ку̏ће ни́су би́ле бето̀нӣране ; 2. ‘кућа чији се укућани баве пољопривредом’. [7] Нови Сад Сот Сомбор [1]
- Со̏ба по̏велика, па сѐља̄чка пе̑ћ, та̑ зи̑дана та̀ко, па о̏коло клу́па. [7] Перлез Кула Ченеј Бачка Паланка Нови Бечеј Јаша Томић [1]
- Са̏д сам ја̑ ра̏чуно да на̀местим та̏мо у̀нӯтра пе̑ћ сѐља̄чку, од коба̀сӣца, од зе̏мље. Ђала [1]
- Па о̀не сѐља̄чке пе̏ћке, па о̀гризине, па се пе̏ко ле̏бац, па лѐпиње. Елемир [1]
- О̏нда смо би́ли у сѐља̄чкој ра̑дној за̑друзи. Бечеј [1]
- Осни́вали смо сѐља̄чку ра̑дну за̑другу. Бегеч [1]
- Ѝмали смо фу̀руну сѐља̄чку, па би̏о онај за̀пећак. Бегеч [1]
- У̀ соби је би́ла сѐља̄чка фу̀руна. [7] Руменка [1]
- То̑ смо ми̏ сѐља̄чко ко̏ло, та̀ко се зва́ло, ту̏ су ѝшли већѝном сеља́ци, а ко̀ји су зана̀тлије, о̀ни су ѝшли у За̀на̄цки до̏м. Нови Сад [1]
- О̀ни су сѐља̄чки жи́вили. Сремска Каменица Нови Сад [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.