серсан

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

серсан

серсан (српски, lat. sersan)[уреди]

Именица[уреди]

серсан, м

Облици:

  1. -а́на, сеса́ни [1]
  2. -е́на [1]
  3. сѐрса̄н, серса̑н [1]

Значења:

  1. Комплетан свечани прибор за упрезање коња. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Тежи радни прибор за упрезање коња. [2] Лалић Црепаја[1]
  4. Радни лакши прибор за упрезање коња. [2] Сомбор Чуруг Госпођинци Ченеј Шајкаш Бачка Паланка Тител Санад Падеј Кикинда Радојево Итебеј Панчево[1]

Примери:

  1. Серсани су парадни амови који су употребљавани када се ишло фијакерима на славу, у свадбу или у госте. [1]
  2. Богатији сремски сељаци су, сем коња за рад, држали и коње за параду којима су се поносили и које су опремали посебним свечаним амовима, тзв. серсанима. [3] [1]
  3. Де̏да прѝпрема, све̏ то̏ ку̀пује, но̏в сѐрса̄н. Лаћарак [1]
  4. Купио је нов серсан, а коњи му, такорећи, раге. [4] [2] [5] [6] Бегеч Јамена Вашица Беркасово Гибарац Бачинци Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Черевић Јарак Сремска Каменица Платичево Грабовци Огар Купиново Голубинци Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Сурчин Батајница Сомбор Дероње Лалић Сивац Силбаш Бачка Паланка Бегеч Змајево Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Руменка Шајкаш Гардиновци Српски Крстур Падеј Ново Милошево Меленци Тараш Орловат Перлез Идвор Сефкерин Црепаја Баваниште Ковин Делиблато Вршац Долово Бела Црква Иванда [1]
  5. Пре̑ та̀љиге јел фија̀кер, шта̏ је ко̑ ѝмо, па ле́пе ко̀ње, па серса̑н, сви̏ на сла̏ву, па у Ја́шу. [7] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Црвена Црква [1]
  6. Упрегни оне парадне серсане, ићемо данаске на вашар. [2] Бачка Паланка Крчедин Дероње Лалић Силбаш Товаришево Обровац Ченеј Госпођинци Бачко Градиште Чуруг Шајкаш Тител Радојево Итебеј Чента Баваниште [1]
  7. Нару́чио сам но̏в сѐрса̄н код сара́ча. [8] [9] [2] [10] [11] Лаћарак Бачинци Сомбор Сивац Дероње Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ Тител Бегеч Ченеј Нови Сад Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Иланџа Фаркаждин Чента Црепаја Баваниште Ковин Делиблато Ченеј [1]


Синоними:

  1. серсам [1]
  2. ам [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 303, 310.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55, 404.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 404.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  10. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 191.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]