серсам

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

серсам

серсам (српски, lat. sersam)[уреди]

Именица[уреди]

серсам, м

Облици:

  1. -а́ма [1]
  2. серца́ми, -а́ма [1]

Значења:

  1. Комплетан свечани прибор за упрезање коња. [2] [3] Санад Иђош Батања[1]
  2. Лакши радни прибор за упрезање коња. [2] [3] Санад Иђош Панчево Батања[1]
  3. Комплетан свечани прибор за упрезање. [2] Маргита[1]
  4. Комплетан свечани прибор за упрезање коња. [2] Велико Средиште[1]

Примери:

  1. Првог дана Божића, после ручка, храни се живина [...] варицом, која је одвојена када се кувала варица за Вариндан. Пре храњења живине и варица је била у кући под столом заједно са серсамом. Стапар [1]
  2. Ме̏ћали су и сѐрса̄м од ко́ња на а̀стал на Бо̀жић. [4] [2] [5] Деска Суботица Сивац Нови Кнежевац Санад Итебеј Орловат Конак Алибунар Панчево Баваниште Црвена Црква Ловра [1]
  3. Донѐси сѐрса̄м па да ра̑димо. Суботица Бечеј [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
  5. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.

Напомене[уреди]