серса̑н

серса̑н

серса̑н (српски, lat. sersȃn)[уреди]

Примери:

  1. Пре̑ та̀љиге јел фија̀кер, шта̏ је ко̑ ѝмо, па ле́пе ко̀ње, па серса̑н, сви̏ на сла̏ву, па у Ја́шу. [1] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Црвена Црква [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55, 404.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]