серсам

серсам

серсам (српски, lat. sersam)[уреди]

Именица[уреди]

серсам, м

Облици:

  1. -а́ма [1]
  2. серца́ми, -а́ма [1]

Значења:

  1. Комплетан свечани прибор за упрезање коња. [2] [3] Санад Иђош Батања[1]
  2. Лакши радни прибор за упрезање коња. [2] [3] Санад Иђош Панчево Батања[1]
  3. Комплетан свечани прибор за упрезање. [2] Маргита[1]
  4. Комплетан свечани прибор за упрезање коња. [2] Велико Средиште[1]

Примери:

  1. Првог дана Божића, после ручка, храни се живина [...] варицом, која је одвојена када се кувала варица за Вариндан. Пре храњења живине и варица је била у кући под столом заједно са серсамом. Стапар [1]
  2. Ме̏ћали су и сѐрса̄м од ко́ња на а̀стал на Бо̀жић. [4] [2] [5] Деска Суботица Сивац Нови Кнежевац Санад Итебеј Орловат Конак Алибунар Панчево Баваниште Црвена Црква Ловра [1]
  3. Донѐси сѐрса̄м па да ра̑димо. Суботица Бечеј [1]


Синоними:

  1. серсан [1]
  2. ам [2] Пачир Иђош [1]
  3. алат [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
  5. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=серсам&oldid=220862”