сермија

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

сермија

сермија (српски, lat. sermija)[уреди]

Именица[уреди]

сермија, ж

Значења:

  1. Иметак, имовина, имање као непокретно добро (кућа, земљиште и сл.). [1]
  2. Земља коју девојка доноси у мираз приликом удаје. [1]
  3. Алатке и машине за обраду земље, сва пољопривредна средства једног домаћинства. Ново Милошево Нови Бечеј[1]
  4. Сва стока једног домаћинства. Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј[1]

Примери:

  1. Има велику сермију, пет синова и ћи. Сваком је дао кућу и два вртаља земље, а њој сеферине и по вртаља. [2] [3] Бачка Паланка Черевић Руменка Силбаш Товаришево Обровац Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Црвена Црква Батања [1]
  2. По уласку у младожењину кућу док не би разгледали сву „сермију” (кућу и имање), нису испрезали коње из кола. [4] [1]
  3. Девојка приликом удадбе у момкову кућу доноси мираз који се састоји од „рува” (намештај, ћилими, одећа итд.) и „сермије” — земље. Црвена Црква [1]
  4. Би́ло је ђу̏бре и те сѐрније се др̏жа̄ло и то̑ је зѐмља во̀лела ђу̏бре, да̑. Ченеј [1]


Синоними:

  1. посебац [1]
  2. прћија [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 166.
  3. Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  4. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 140.

Напомене[уреди]