sermija

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

sermija

sermija (српски, ћир. сермија)[уреди]

Именица[уреди]

sermija, ж

Значења:

  1. Imetak, imovina, imanje kao nepokretno dobro (kuća, zemljište i sl.). [1]
  2. Zemlja koju devojka donosi u miraz prilikom udaje. [1]
  3. Alatke i mašine za obradu zemlje, sva poljoprivredna sredstva jednog domaćinstva. Ново Милошево Нови Бечеј[1]
  4. Sva stoka jednog domaćinstva. Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј[1]

Примери:

  1. Ima veliku sermiju, pet sinova i ći. Svakom je dao kuću i dva vrtalja zemlje, a njoj seferine i po vrtalja. [2] [3] Бачка Паланка Черевић Руменка Силбаш Товаришево Обровац Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Црвена Црква Батања [1]
  2. Po ulasku u mladoženjinu kuću dok ne bi razgledali svu „sermiju” (kuću i imanje), nisu isprezali konje iz kola. [4] [1]
  3. Devojka prilikom udadbe u momkovu kuću donosi miraz koji se sastoji od „ruva” (nameštaj, ćilimi, odeća itd.) i „sermije” — zemlje. Црвена Црква [1]
  4. Bílo je đȕbre i te sèrnije se dȑžālo i tȏ je zèmlja vòlela đȕbre, dȃ. Ченеј [1]


Синоними:

  1. posebac [1]
  2. prćija [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 166.
  3. Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  4. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 140.

Напомене[уреди]