sermija
sermija
sermija (srpski, lat. sermija)[uredi]
Imenica[uredi]
sermija, ž
Značenja:
- Imetak, imovina, imanje kao nepokretno dobro (kuća, zemljište i sl.). [1]
- Zemlja koju devojka donosi u miraz prilikom udaje. [1]
- Alatke i mašine za obradu zemlje, sva poljoprivredna sredstva jednog domaćinstva. Novo Miloševo Novi Bečej[1]
- Sva stoka jednog domaćinstva. Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Novo Miloševo Novi Bečej[1]
Primeri:
- Ima veliku sermiju, pet sinova i ći. Svakom je dao kuću i dva vrtalja zemlje, a njoj seferine i po vrtalja. [2] [3] Bačka Palanka Čerević Rumenka Silbaš Tovariševo Obrovac Gospođinci Đurđevo Novo Miloševo Crvena Crkva Batanja [1]
- Po ulasku u mladoženjinu kuću dok ne bi razgledali svu „sermiju” (kuću i imanje), nisu isprezali konje iz kola. [4] [1]
- Devojka prilikom udadbe u momkovu kuću donosi miraz koji se sastoji od „ruva” (nameštaj, ćilimi, odeća itd.) i „sermije” — zemlje. Crvena Crkva [1]
- Bílo je đȕbre i te sѐrnije se dȑžālo i tȏ je zѐmlja vòlela đȕbre, dȃ. Čenej [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 166.
- ↑ Jovan Jerkov, Močenje — topljenje konoplje u Srba u Batanji tridesetih godina. — ESM, 3, 2001, 118—123.NOV Vesna Marjanović, Savremene transformacije novogodišnjih običaja Vojvodine. — Rad, 35, 1993, 177—186, str. 121.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 140.