се̏ћи
се̏ћи
Глагол
[уреди]Категорије: одр. вид.трп.
Облици:
Значења:
- Оштрим оруђем делити на делове. [1]
- Комад жице са ојачањима на крајевима који се употребљава у лончарском занату. [1]
- Убирати плодове или друге јестиве делове са биљке; одсецати целу биљку за исхрану. [1]
- Одсецањем уклањати остатке убране летине са њиве. [1]
Примери:
- Од здра̑вља смо се̏кли, а здра̑вље је би́ла као јѐдна вѐкна, ко̏ са̏д от ки̏ле. Бешка [1]
- О̏нда га се́чемо на кри̏шке па га со̀лӣмо, и о̏нда ме̏темо га у ка̏чицу и сте̑гнемо га са шро̀фом. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Кикинда Нештин Шимановци Стари Сланкамен Нови Карловци Мартонош Пачир Сивац Стапар Србобран Чуруг Гардиновци Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Иђош Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Кумане Итебеј Бока Житиште Елемир Орловат Конак Фаркаждин Иланџа Избиште Баваниште Гај Дубовац Батања Ловра Деска [1]
- Дрот за сечење земље је обична жица различите дужине, на чијим ивицама је причвршћена крпа или дрвце ради прихватања. Овом се жицом одваја готов суд од површине грнчарског кола. [9] Сомбор [1]
- Сечени сир се прави од куваног или некуваног млека, које треба приликом подливања да буде млако. [10] [1]
- Сом, он се сече онако више на шницле, јел сом мали — то се и не кала, него кад се увати велики сом. [11] Чента Босут Сремска Митровица Бездан Ђурђево Госпођинци Нови Сад [1]
- И о̏нда ди̏гне се го́ре, ра̀спла̄ти се и о̏нда се но̏си. Ако је ја́ка зи́ма у̀ собу и о̏нда се ту̑ се́че шу́нке, сла̏нина, ма́сти, та̀ко. Ченеј [1]
- О̏нда се́чемо лубѐнице, ди̏ње. [12] Нови Сад Лаћарак Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ковин [1]
- Ја̑ сам се̏ко ку̀рузе. Војка [1]
- Па иде́мо у на̑дницу, па се́чемо кукурузо́вину. Дероње [1]
- Бе̏ремо куку̀руз да̀њом, а но̀ћом се́чемо толу̀зину. Зрењанин [1]
- Се́чемо тулузи̏ну док је ро́са. [7] [12] Вршац Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Арадац Ковин [1]
- Би́ло је вези́ва̄ње, ра́вно скрњи́ва̄ње, о̀дгоре се се̏кло ко̏лко је та̏чка висо̀ко, толѝко је би̏о и вѝноград висо̀ко. Ченеј Суботица [1]
- Се̏кли смо пи̏ле, се̏кли смо сви̏нче. [4] Батања [1]
Изведене речи:
Синоними:
- резати [1]
- транџирати [1]
- орезати [1]
- рибати [12] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
- клати [1]
Изрази:
- Двапут мери, трећи путсеци ("треба добро размислити, бити опрезан пре него што се нешто уради, одлучи"). [1]
- ТК [1]
- сећи уши, крпити дупе ("сналазити се у немаштини"). [1]
- зече, зече, ко ти хлебасече ("врста дечије игре"). [1]
- трипут мери, а једанпутсеци ("треба добро размислити, бити опрезан пре него што се нешто уради, одлучи"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 108, 150, 155, 286, 392.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205, 288.
- ↑ 4,0 4,1 Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 30, 189.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
- ↑ 7,0 7,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 134, 138, 141. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 187.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 98.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ 12,0 12,1 12,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.