sȅći

sȅći

sȅći (српски, ћир. се̏ћи)[уреди]

Глагол[уреди]

sȅći, {{{вид}}} непрел.

Категорије: одр. вид.трп.


Облици:

  1. seći, séčem [1]

Значења:

  1. Oštrim oruđem deliti na delove. [1]
  2. Komad žice sa ojačanjima na krajevima koji se upotrebljava u lončarskom zanatu. [1]
  3. Ubirati plodove ili druge jestive delove sa biljke; odsecati celu biljku za ishranu. [1]
  4. Odsecanjem uklanjati ostatke ubrane letine sa njive. [1]

Примери:

  1. Od zdrȃvlja smo sȅkli, a zdrȃvlje je bíla kao jèdna vèkna, kȍ sȁd ot kȉle. Бешка [1]
  2. Ȍnda ga séčemo na krȉške pa ga sòlīmo, i ȍnda mȅtemo ga u kȁčicu i stȇgnemo ga sa šròfom. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Кикинда Нештин Шимановци Стари Сланкамен Нови Карловци Мартонош Пачир Сивац Стапар Србобран Чуруг Гардиновци Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Иђош Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Кумане Итебеј Бока Житиште Елемир Орловат Конак Фаркаждин Иланџа Избиште Баваниште Гај Дубовац Батања Ловра Деска [1]
  3. Drot za sečenje zemlje je obična žica različite dužine, na čijim ivicama je pričvršćena krpa ili drvce radi prihvatanja. Ovom se žicom odvaja gotov sud od površine grnčarskog kola. [9] Сомбор [1]
  4. Sečeni sir se pravi od kuvanog ili nekuvanog mleka, koje treba prilikom podlivanja da bude mlako. [10] [1]
  5. Som, on se seče onako više na šnicle, jel som mali — to se i ne kala, nego kad se uvati veliki som. [11] Чента Босут Сремска Митровица Бездан Ђурђево Госпођинци Нови Сад [1]
  6. I ȍnda dȉgne se góre, ràsplāti se i ȍnda se nȍsi. Ako je jáka zíma ù sobu i ȍnda se tȗ séče šúnke, slȁnina, másti, tàko. Ченеј [1]
  7. Ȍnda séčemo lubènice, dȉnje. [12] Нови Сад Лаћарак Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ковин [1]
  8. Jȃ sam sȅko kùruze. Војка [1]
  9. Pa idémo u nȃdnicu, pa séčemo kukuruzóvinu. Дероње [1]
  10. Bȅremo kukùruz dànjom, a nòćom séčemo tolùzinu. Зрењанин [1]
  11. Séčemo tuluzȉnu dok je rósa. [7] [12] Вршац Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Арадац Ковин [1]
  12. Bílo je vezívānje, rávno skrnjívānje, òdgore se sȅklo kȍlko je tȁčka visòko, tolìko je bȉo i vìnograd visòko. Ченеј Суботица [1]
  13. Sȅkli smo pȉle, sȅkli smo svȉnče. [4] Батања [1]


Изведене речи:

  1. sečenje [1]


Синоними:

  1. rezati [1]
  2. trandžirati [1]
  3. orezati [1]
  4. ribati [12] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  5. klati [1]


Изрази:

  1. Dvaput meri, treći putseci ("treba dobro razmisliti, biti oprezan pre nego što se nešto uradi, odluči"). [1]
  2. TK [1]
  3. seći uši, krpiti dupe ("snalaziti se u nemaštini"). [1]
  4. zeče, zeče, ko ti hlebaseče ("vrsta dečije igre"). [1]
  5. triput meri, a jedanputseci ("treba dobro razmisliti, biti oprezan pre nego što se nešto uradi, odluči"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 108, 150, 155, 286, 392.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205, 288.
  4. ↑ 4,0 4,1 Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 30, 189.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  7. ↑ 7,0 7,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 134, 138, 141. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. ↑ Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 187.
  10. ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 98.
  11. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȅći&oldid=372603”