sȅći

sȅći

sȅći (srpski, lat. sȅći)[uredi]

Glagol[uredi]

sȅći, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: odr. vid.trp.


Oblici:

  1. seći, séčem [1]

Značenja:

  1. Oštrim oruđem deliti na delove. [1]
  2. Komad žice sa ojačanjima na krajevima koji se upotrebljava u lončarskom zanatu. [1]
  3. Ubirati plodove ili druge jestive delove sa biljke; odsecati celu biljku za ishranu. [1]
  4. Odsecanjem uklanjati ostatke ubrane letine sa njive. [1]

Primeri:

  1. Od zdrȃvlja smo sȅkli, a zdrȃvlje je bíla kao jѐdna vѐkna, kȍ sȁd ot kȉle. Beška [1]
  2. Ȍnda ga séčemo na krȉške pa ga sòlӣmo, i ȍnda mȅtemo ga u kȁčicu i stȇgnemo ga sa šròfom. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Kikinda Neštin Šimanovci Stari Slankamen Novi Karlovci Martonoš Pačir Sivac Stapar Srbobran Čurug Gardinovci Đala Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Iđoš Radojevo Srpska Crnja Novo Miloševo Bašaid Kumane Itebej Boka Žitište Elemir Orlovat Konak Farkaždin Ilandža Izbište Bavanište Gaj Dubovac Batanja Lovra Deska [1]
  3. Drot za sečenje zemlje je obična žica različite dužine, na čijim ivicama je pričvršćena krpa ili drvce radi prihvatanja. Ovom se žicom odvaja gotov sud od površine grnčarskog kola. [9] Sombor [1]
  4. Sečeni sir se pravi od kuvanog ili nekuvanog mleka, koje treba prilikom podlivanja da bude mlako. [10] [1]
  5. Som, on se seče onako više na šnicle, jel som mali — to se i ne kala, nego kad se uvati veliki som. [11] Čenta Bosut Sremska Mitrovica Bezdan Đurđevo Gospođinci Novi Sad [1]
  6. I ȍnda dȉgne se góre, ràsplāti se i ȍnda se nȍsi. Ako je jáka zíma ù sobu i ȍnda se tȗ séče šúnke, slȁnina, másti, tàko. Čenej [1]
  7. Ȍnda séčemo lubѐnice, dȉnje. [12] Novi Sad Laćarak Subotica Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Kovin [1]
  8. Jȃ sam sȅko kùruze. Vojka [1]
  9. Pa idémo u nȃdnicu, pa séčemo kukuruzóvinu. Deronje [1]
  10. Bȅremo kukùruz dànjom, a nòćom séčemo tolùzinu. Zrenjanin [1]
  11. Séčemo tuluzȉnu dok je rósa. [7] [12] Vršac Subotica Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Aradac Kovin [1]
  12. Bílo je vezívānje, rávno skrnjívānje, òdgore se sȅklo kȍlko je tȁčka visòko, tolѝko je bȉo i vѝnograd visòko. Čenej Subotica [1]
  13. Sȅkli smo pȉle, sȅkli smo svȉnče. [4] Batanja [1]


Izvedene reči:

  1. sečenje [1]


Sinonimi:

  1. rezati [1]
  2. trandžirati [1]
  3. orezati [1]
  4. ribati [12] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]
  5. klati [1]


Izrazi:

  1. Dvaput meri, treći putseci ("treba dobro razmisliti, biti oprezan pre nego što se nešto uradi, odluči"). [1]
  2. TK [1]
  3. seći uši, krpiti dupe ("snalaziti se u nemaštini"). [1]
  4. zeče, zeče, ko ti hlebaseče ("vrsta dečije igre"). [1]
  5. triput meri, a jedanputseci ("treba dobro razmisliti, biti oprezan pre nego što se nešto uradi, odluči"). Novo Miloševo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 107, 108, 150, 155, 286, 392.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 205, 288.
  4. ↑ 4,0 4,1 Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 30, 189.
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53.
  7. ↑ 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 134, 138, 141. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  8. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  9. ↑ Mirjana Maksić, Prilog proučavanju leksike Srema. — PPJ, 16, 1980, 93—122, str. 187.
  10. ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 98.
  11. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=се̏ћи&oldid=207849”