свечар

свечар

свечар (српски, lat. svečar)[уреди]

Именица[уреди]

свечар, м

Облици:

  1. -а́ра [1]
  2. свеча̑р, свѐча̄р [1]
  3. свѐча̄р [1]

Значења:

  1. Онај који одређеног дана слави крсну славу; који нешто прославља (рођендан, имендан, какав јубилеј и сл.), слављеник. [1]
  2. Мушкарац као носилац култа домаћег свеца, крсне славе. [1]
  3. Празновање домаћег светитеља, слава, крсно име. [1]

Примери:

  1. За крсну славу каже се „светац” а онај који слави је „свечар”. [2] [3] [4] Остојићево Јамена Черевић Кикинда Јарковац [1]
  2. Ка̏д си ти̑ свѐча̄р? Лаћарак [1]
  3. Њѐгов ста̏рац бѝо свѐча̄р. Војка [1]
  4. Ла́за је свѐча̄р на Свѐтог Нѝколу. Нови Сад [1]
  5. За сва̏ког свеча́ра кр̏сна сла̏ва је не̏што здра̏во ве̏лико, јербо о̏нак се сла̏ви кр̏сно и̏ме дома̀ћиново. [5] [6] Неузина Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Ловра Деска Иванда [1]
  6. Код на̑с су и́шли ко̏ је свеча̑р, и̏ду до њего̏ве ку̏ће. Павлиш [1]
  7. Сна́га је ту̑ у ве̏ровању; свеча́ру је кру́пна сла̏ва њѐгова кр̏сна сла̏ва через њѐговог ве̏ликог ве̏ровања, њѐму се чести̑та, њѐму до̑ђеду у̏ гости, а сви́ма у̀ кућу је та̑ њѐгова сла̏ва њи̏ова сла̏ва. [6] Шурјан Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Неузина [1]
  8. Породичну крсну славу Сремци зову свечари. Реч свечари означава свечаност, славље. [1]
  9. За свеча́ре пи̏ту с о̀раси. Нови Сад [1]
  10. Иде́мо су̏тра на свеча́ре код И̑лини. [1]
  11. Ѝду по свеча́рима. [7] [8] [6] [9] Падеј Бачинци Мартинци Сусек Лаћарак Свилош Черевић Инђија Нови Карловци Суботица Пачир Сомбор Чуруг Равно Село Госпођинци Силбаш Жабаљ Каћ Српски Крстур Орловат [1]
  12. До̀шле све̏ на свеча́ре ко̀д брата. Визић [1]
  13. Вѐлики ло̀нац је та̑ј што се ку̏ва за сва̏тове, за свеча́ре. [10] Чортановци [1]


Изведене речи:

  1. свеча́ров [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
  3. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 160.
  4. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 27, 350.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  9. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338.
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 170.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=свечар&oldid=243256”