svečar

svečar

svečar (српски, ћир. свечар)[уреди]

Именица[уреди]

svečar, м

Облици:

  1. -ára [1]
  2. svečȃr, svèčār [1]
  3. svèčār [1]

Значења:

  1. Onaj koji određenog dana slavi krsnu slavu; koji nešto proslavlja (rođendan, imendan, kakav jubilej i sl.), slavljenik. [1]
  2. Muškarac kao nosilac kulta domaćeg sveca, krsne slave. [1]
  3. Praznovanje domaćeg svetitelja, slava, krsno ime. [1]

Примери:

  1. Za krsnu slavu kaže se „svetac” a onaj koji slavi je „svečar”. [2] [3] [4] Остојићево Јамена Черевић Кикинда Јарковац [1]
  2. Kȁd si tȋ svèčār? Лаћарак [1]
  3. Njègov stȁrac bìo svèčār. Војка [1]
  4. Láza je svèčār na Svètog Nìkolu. Нови Сад [1]
  5. Za svȁkog svečára kȑsna slȁva je nȅšto zdrȁvo vȅliko, jerbo ȍnak se slȁvi kȑsno ȉme domàćinovo. [5] [6] Неузина Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Ловра Деска Иванда [1]
  6. Kod nȃs su íšli kȍ je svečȃr, ȉdu do njegȍve kȕće. Павлиш [1]
  7. Snága je tȗ u vȅrovanju; svečáru je krúpna slȁva njègova kȑsna slȁva čerez njègovog vȅlikog vȅrovanja, njèmu se čestȋta, njèmu dȏđedu ȕ gosti, a svíma ù kuću je tȃ njègova slȁva njȉova slȁva. [6] Шурјан Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Бока Неузина [1]
  8. Porodičnu krsnu slavu Sremci zovu svečari. Reč svečari označava svečanost, slavlje. [1]
  9. Za svečáre pȉtu s òrasi. Нови Сад [1]
  10. Idémo sȕtra na svečáre kod Ȋlini. [1]
  11. Ìdu po svečárima. [7] [8] [6] [9] Падеј Бачинци Мартинци Сусек Лаћарак Свилош Черевић Инђија Нови Карловци Суботица Пачир Сомбор Чуруг Равно Село Госпођинци Силбаш Жабаљ Каћ Српски Крстур Орловат [1]
  12. Dòšle svȅ na svečáre kòd brata. Визић [1]
  13. Vèliki lònac je tȃj što se kȕva za svȁtove, za svečáre. [10] Чортановци [1]


Изведене речи:

  1. svečárov [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
  3. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 160.
  4. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 27, 350.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  9. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338.
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 170.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=svečar&oldid=361474”