svečar

svečar

svečar (srpski, lat. svečar)[uredi]

Imenica[uredi]

svečar, m

Oblici:

  1. -ára [1]
  2. svečȃr, svѐčār [1]
  3. svѐčār [1]

Značenja:

  1. Onaj koji određenog dana slavi krsnu slavu; koji nešto proslavlja (rođendan, imendan, kakav jubilej i sl.), slavljenik. [1]
  2. Muškarac kao nosilac kulta domaćeg sveca, krsne slave. [1]
  3. Praznovanje domaćeg svetitelja, slava, krsno ime. [1]

Primeri:

  1. Za krsnu slavu kaže se „svetac” a onaj koji slavi je „svečar”. [2] [3] [4] Ostojićevo Jamena Čerević Kikinda Jarkovac [1]
  2. Kȁd si tȋ svѐčār? Laćarak [1]
  3. Njѐgov stȁrac bѝo svѐčār. Vojka [1]
  4. Láza je svѐčār na Svѐtog Nѝkolu. Novi Sad [1]
  5. Za svȁkog svečára kȑsna slȁva je nȅšto zdrȁvo vȅliko, jerbo ȍnak se slȁvi kȑsno ȉme domàćinovo. [5] [6] Neuzina Bačinci Susek Laćarak Sviloš Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Begeč Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Tomaševac Orlovat Lovra Deska Ivanda [1]
  6. Kod nȃs su íšli kȍ je svečȃr, ȉdu do njegȍve kȕće. Pavliš [1]
  7. Snága je tȗ u vȅrovanju; svečáru je krúpna slȁva njѐgova kȑsna slȁva čerez njѐgovog vȅlikog vȅrovanja, njѐmu se čestȋta, njѐmu dȏđedu ȕ gosti, a svíma ù kuću je tȃ njѐgova slȁva njȉova slȁva. [6] Šurjan Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
  8. Porodičnu krsnu slavu Sremci zovu svečari. Reč svečari označava svečanost, slavlje. [1]
  9. Za svečáre pȉtu s òrasi. Novi Sad [1]
  10. Idémo sȕtra na svečáre kod Ȋlini. [1]
  11. Ѝdu po svečárima. [7] [8] [6] [9] Padej Bačinci Martinci Susek Laćarak Sviloš Čerević Inđija Novi Karlovci Subotica Pačir Sombor Čurug Ravno Selo Gospođinci Silbaš Žabalj Kać Srpski Krstur Orlovat [1]
  12. Dòšle svȅ na svečáre kòd brata. Vizić [1]
  13. Vѐliki lònac je tȃj što se kȕva za svȁtove, za svečáre. [10] Čortanovci [1]


Izvedene reči:

  1. svečárov [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 106.
  3. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 160.
  4. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 66.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 123.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 27, 350.
  8. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8.
  9. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 338.
  10. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 170.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=свечар&oldid=243256”