salaš

salaš

salaš (srpski, lat. salaš)[uredi]

Imenica[uredi]

salaš, m

Kategorije: past.past.

Značenja:

Poljsko imanje izvan sela s kućom i ekonomskim zgradama. ^[1] Senpeter^[2]
Ukras od testa na božićnom kolaču. ^[2]

Primeri:

Bílo je saláša vȉše. ^[3] Bajša ^[2]
Ѝmali tȅ sȁlāše nȅke. Laćarak ^[2]
Sȁlāš ȉsto. Mȋ smo ѝmali, al kòd nās sad nȇma. Tȏ je svȅ pòkvāreno. Ȉma na kѝkindski drȕm, tȗ ȉma salašéva. ^[4] ^[3] Bašaid Vašica Erdevik Martinci Šuljam Voganj Hrtkovci Stari Slankamen Surduk Martonoš Senta Sombor Mol Bačko Petrovo Selo Stapar Kula Srbobran Despotovo Gospođinci Bođani Đurđevo Rumenka Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Melenci Žitište Jaša Tomić Aradac Konak Dobrica Crepaja Pančevo ^[2]
Mòja ćérka kad se ȕdala, òčla u Bečkѐrek i kȃže da pròdam jȃ sȁlaš i da dȏđem kòd nji. A sȁd, kako svȅ kȏšta mlȍgo, da vȉdiš kako joj dòbro dȏđe. ^[5] ^[3] Boka Sremska Rača Jarak Ledinci Šatrinci Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Srpski Krstur Radojevo Srpska Crnja Itebej Jaša Tomić Šurjan Neuzina Veliko Središte Alibunar ^[2]
I tàko smo mȋ kao skȍjevci ѝšli lȅti tȁm na tȃj sȁlaš, tȁm noćívali. Laćarak ^[2]
Ȉmam sàlāš na bȍljom mȅstu neg nȉko. ^[6] Gospođinci ^[2]
I svȇt bȅžo ȕ atar na sàlāš. Tovariševo ^[2]
Ȏn će i prezímiti na salášu. Bačinci ^[2]
Ȍde ȕ Srēm, nàšo tȁmo bògatu, ȉma stȏ lȃnaca zѐmlje, sàlāš, jedѝnica, nȇma dѐce, ȉma čȍpor ováca, ȉma svȅ. ^[7] ^[8] ^[9] ^[3] Đala Sot Vizić Neštin Laćarak Subotica Martonoš Pačir Obzir Sombor Mol Drljan Stapar Kula Srbobran Turija Bačko Gradište Lalić Čurug Deronje Ravno Selo Zmajevo Čenej Žabalj Kać Šajkaš Novi Sad Bačka Palanka Begeč Kovilj Đala Novi Kneževac Mokrin Novi Bečej Kumane Taraš Orlovat Deska ^[2]
Kòje ljȗdi, kòje žéna, kóje déca, pa kad sùbotom dȍbiju plátu, nȇ [i]de svȁki kȕći, već òdānde sà salaša u Segѐdӣn ѝde da kȗpi štȁ mu trȅba da donѐse kȕći. Đala Melenci Kovin ^[2]
Salašem se naziva i onaj deo kućnog dvorišta u kome se nalazi zgrada i ograda u kojima ovce zimuju. ^[2]
Ȏvce su u salášu bíle. Sàlāš, ògrādi se tàko sàlāš i tȗ bȕdu ȏvce ko dr̀ži kȕći, a nȁše su bíle nȁpolju. ^[3] Perlez Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Žitište Aradac Botoš Dobrica Sakule Crepaja Sefkerin ^[2]
Ȍndak i[h] vȍdi u štȁle, ȍndak i[h] vȍdi tȁmo di je salȃš od ováca, pa kȍčine kod svínja pokazȋva, svȅ mogȕće. ^[3] Jasenovo Margita Vršac Alibunar ^[2]
Tor za ovce — salaš [...] načinjen je od pruća, granja, trske ili, u novije vreme, tj. tokom 20. veka, od dasaka. ^[10] Vatin Pavliš Izbište Potporanj Zagajica ^[2]
Tȏ je sȁlāš ògrāđen, tȏ múzedu ȏvce. Kad òćedu da múzu ȏvce ù tāj sȁlāš, ùteradu svȅ ȏvce i na úlazu tȗ čòban sȅdne. ^[3] Bašaid Konak ^[2]
Salȃš se zòve nȁpolje. ^[3] Vršac Alibunar Izbište Jasenovo ^[2]
Sȁd baš Lȗka nàmēšća dvȃ válova tȗ u sȁlaš, òni što su bíli tȗ, se probúšili, pa cúrili. ^[3] Jaša Tomić Radojevo Srpska Crnja Itebej Šurjan Boka Neuzina Veliko Središte ^[2]
Svȋnje su bíle u sàlāš. ^[11] ^[3] Žitište Itebej Opovo ^[2]
Oprȁviš [od zakona] i gúmno i ȏvce, saláši i svínju da ȉmaš u kȕću. Banatska Palanka ^[2]

Sinonimi:

Reference[uredi]

↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
↑ ^2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 ^2,11 ^2,12 ^2,13 ^2,14 ^2,15 ^2,16 ^2,17 ^2,18 ^2,19 ^2,20 ^2,21 ^2,22 ^2,23 ^2,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^3,00 ^3,01 ^3,02 ^3,03 ^3,04 ^3,05 ^3,06 ^3,07 ^3,08 ^3,09 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 27.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 224.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9, 15.
↑ Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 159.
↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
↑ Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 189.
↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

Napomene[uredi]

[Ивана_Ловренски,_Лексика_појединих_обичаја_и_народних_веровања_у_говору_Срба_у_Великом_Сенпетру_(рукопис_дипломског_рада).-1] Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-2] 2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 ^2,11 ^2,12 ^2,13 ^2,14 ^2,15 ^2,16 ^2,17 ^2,18 ^2,19 ^2,20 ^2,21 ^2,22 ^2,23 ^2,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Гордана_Вуковић,_Терминологија_куће_и_покућства_у_Војводини.-3] 3,00 ^3,01 ^3,02 ^3,03 ^3,04 ^3,05 ^3,06 ^3,07 ^3,08 ^3,09 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.9-4] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 27.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-6] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 224.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.15-7] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9, 15.

[Љиљана_Недељков,_Географски_термини_у_Шајкашкој.-8] Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 159.

[Гордана_Галетин,_Из_лексичке_проблематике_северне_Шајкашке.-9] Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

[Мирјана_Малуцков,_О_овчарству_у_југоисточном_Банату.-10] Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 189.

[Жарко_Бошњаковић,_Пастирска_терминологија_Срема.-11] Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]