рукњак
рукњак
рукњак (српски, lat. ruknjak)[уреди]
Именица[уреди]
рукњак, м
Облици:
Значења:
- Дрвена посуда за мерење жита, зрнасте хране, брашна и сл. мања од мерице. [1]
- Дрвена мерица за жито без дна којом се хвата риба у плићаку. [1]
Примери:
- Окру́ни куку̀руз у̀ рукња̄к па да̑ј живѝни. Турија [1]
- Ше̑с рукња́ци ѝшло је у ме́ров. [2] Госпођинци [1]
- То̑ је би́ло око 30—40 ки̑ла, а не̏ки га ру̏кња̄к про̏зва̄ли. [3] Руменка [1]
- Бербер је свога кунта бријао за два рукњака жита годишње. [2] [4] Ковиљ Надаљ Чуруг Жабаљ Каћ Шајкаш Нови Сад [1]
- Ја̑ та̀ко по̏д бре̄гом ѝдем, пли́тко је у̏ по̄ цева̀нице, и кад на̀ӣђем ди̏ је то̑ [кртог], о̏нда са̀мо ру̏кња̄к без дна̏ и прѐпушим ту̑. [1]
- Во̏де су у ри́ту пли̏ће а ри̏ба тра̑жи кр́тог. О̏нда се на ру̏кња̄к без дна̏ за̀кује ра̏шљасто др̏во (за̀то што ру̏кња̄к не ву́че бла̏то за̏ собом, а ко́рпа и ко̏ша̄р се загла̀вљују и ву́ку бла̏то). За̀кују се фо́гнови на ру̏кња̄к, ра̏шљасто др̏во да би о̑н ѝшо ра́вно. Кад ри̏ба кре̑не да се разѝлази, о̀на ди̏гне та̏ла̄се, и кад ви̏диш ди̏ је та̏лас ста̏о, по̀клопиш ру̏кња̄ком та̏мо. [5] Ковиљ [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).