ру̏кња̄к

ру̏кња̄к

ру̏кња̄к (српски, lat. rȕknjāk)[уреди]

Значења:

  1. Дрвена посуда за мерење жита, зрнасте хране, брашна и сл. мања од мерице. [1]

Примери:

  1. Окру́ни куку̀руз у̀ рукња̄к па да̑ј живѝни. Турија [1]
  2. Ше̑с рукња́ци ѝшло је у ме́ров. [2] Госпођинци [1]
  3. То̑ је би́ло око 30—40 ки̑ла, а не̏ки га ру̏кња̄к про̏зва̄ли. [3] Руменка [1]
  4. Бербер је свога кунта бријао за два рукњака жита годишње. [2] [4] Ковиљ Надаљ Чуруг Жабаљ Каћ Шајкаш Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]