родбина

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

родбина

родбина (српски, lat. rodbina)[уреди]

Именица[уреди]

родбина, ж

Облици:

  1. родби́на, ро̏дбина, родбѝна, родби̏на [1]

Примери:

  1. На на̏шу сла̏ву до̑ђе на̏ша родбѝна. Кула [1]
  2. О̏ндак ње̑на родбѝна њо́јзи да́ју по̏клоне, знаш, а то̏ се зва́ло пре́зент. Бешка [1]
  3. Го̏сти ѝду у родбѝну. [2] [3] [4] [5] Помаз Лаћарак Суботица Чуруг Дероње Госпођинци Силбаш Ченеј Жабаљ Нови Сад Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Бока Неузина [1]
  4. Е већем ми ле̑по доја́дила та̑ родбѝна; сва̏ке нѐдеље е̏то не̏ко, са̏мо ку̏вај, спре̏мај, на̀ме̄шћај, а ни̏ко не̏ зна да и тѐбе зо̀ве. Шурјан [1]
  5. Ни̏кога ми̑ не̑мамо та̏мо од ро̏дбине. Мартонош [1]
  6. Сва̏ ро̏дбина је би́ла на̀ сарани. Лаћарак [1]
  7. Ово̑ су по̏сле та̏мо пу̏но гости̑ју и ро̏дбина. [6] [7] [8] Избиште Бачинци Суботица Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђала Санад Мокрин Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Павлиш [1]
  8. Но̏си у чу̀туру ви́на јел ра̀кије и ѝде од ро̏дбине до ро̏дбине да и[х] зо̀ве да до̑ђеду у̀ сватове. [9] Кумане [1]
  9. Кад су о̀шли да гле́ду ку̏ћу код мо̀је родби́не, а о̀ни, родби́на, једва до̀чекали. Томашевац [1]
  10. Но̏сим, то већи̏ном родби́на, ма̏ти, јели стри̑на, ме̑си пога̏чу. Избиште Вршац [1]
  11. И о̀тишла сам та̏мо код родби̏не у Сре̏диште, Ве̏лико, и кад сам до́шла, кад је про̀шло четр̀на̄јс да́на, о̀ни по̀шли већ о̀ви у шко̑лу се, о̀ни мѐне ку̏ћи. Велики Гај [1]
  12. У̏вече до̑ђеду дево̑јкини, родби̏на ње̏на, на̏јрођени̏и. [1]
  13. Иде̏ мо̏мак сас њего̏вом родби̏ном ко[д] дево̑јке на вра́та, на игра̑нку. Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63, 238, 240.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 129, 161.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Напомене[уреди]