рогаљ

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

рогаљ

рогаљ (српски, lat. rogalj)[уреди]

Именица[уреди]

рогаљ, м

Облици:

  1. рогља [1]
  2. ро̑гаљ Вршац, ро̀гаљ, ро̏гаљ [1]
  3. ро̏гаљ Ново Милошево, ро̀гаљ [1]
  4. ро̀гаљ [1]
  5. ро̏гаљ, ро̑гаљ, ро́гаљ [1]
  6. ро̏га̄љ, ро̑гаљ Вршац [1]
  7. ро̏гаљ Надаљ [2] [1]

Значења:

  1. Део простора који је ограничен са три површине које се секу, угао. [1]
  2. Крај улице; раскрсница (у селу где се обично састајала младеж ради забаве). [1]
  3. Кућа која има више одељења према улици и део који се, под правим углом, протеже према дворишту. [3] Банатско Аранђелово Тараш[1]
  4. Шиљат крај неког предмета којег образују његове ивице, стране и сл. Мокрин[1]
  5. Крај, завршетак, крак, врх (мараме и сл.). Мокрин[1]
  6. Начин везивања мараме. [1]
  7. Исто. Ново Милошево[1]
  8. Место окупљања, састајалиште младих (на селу) на било ком месту у улици; забава, игранка. [1]
  9. Већа плетена троугласта женска марама која се носи на раменима. [1]
  10. Увијени навиљак сена, сламе, детелине који се ставља на угао кола када се дене камара или воз. [1]

Примери:

  1. Девојке су излазиле недељом и празником „на рогаљ” и у коло гологлаве, косе очешљане у витице или пунђу. [4] Остојићево [1]
  2. Оно што се у књижевном језику зове раскршће, то је у Јарковцу „рогаљ”. [5] Јарковац [1]
  3. Они наложе ватру на неком „рогљу” (раскршћу) и око ватре певају и играју ( — Сл То Оц БП; Мо НМ НБ Км Ме) [ЗПР; РСБ; ССБан 30]. [6] [1]
  4. Него шта̏, да ни́је би́ло ро̏гаља, мло̏ге би дево̑јке о̀стале баба дево̑јке, а мо̀мци и брез жѐне и брез де́ца. Шурјан Бачинци Сусек Свилош Суботица Бегеч Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Иванда [1]
  5. Пр̑во ра́скршће ка[д] до̑ђеш, о̀пет на̀ле̄во — чѐтврта ку̏ћа од ро̀гља; заш и̏ма Ста̀ниина на ро̀гљу, п[а] онда је Ћу̑рчића, п[а] онда је њѐговог бра̏та од стри́ца, Че́де, п[а] о̏нда је њѐгова ; ˜ (Чу Г Жб; НК О) [ГТШ 159; ЛШ]. [7] Ново Милошево Каћ Елемир [1]
  6. Мо̀жда је на ро̏гљу? Нови Бечеј Ново Милошево Тараш [1]
  7. То̑ по Бо̏ђа̄ни би́ло са̀мо по ро̏гљеви, у̀ кућама ни́је би́ло буна́ра. Бођани [1]
  8. Идем на рогаљ за воде. [8] [3] Ченеј Мартонош Турија Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Руменка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Алибунар Ловра [1]
  9. Ме̏ту на̏ рогаљ јѐдно пе̑т-ше̑ст о̀ни тр̀ски да се не о̀сипа ро̀гаљ. [3] Бођани [1]
  10. Нам се окрњила кућа на рогаљ. [8] [3] Ченеј Руменка Ловра [1]
  11. Смо̏то ти се ро̏га̄љ на ма̀рами. Нови Бечеј [1]
  12. Ниси лепо испеглала рогаљ на мараму. [8] Ченеј [1]
  13. Испод ових марама само још старије жене носе преко косе црну џегу „на рогаљ”. [9] [1]
  14. У̏вече на̏ рога̄љ сви́ро. Банатско Аранђелово [1]
  15. Пи̑тај о̀вог ма̀торог на̏ рога̄љ. [10] Нови Бечеј [1]
  16. Иде́моте ма̏ло на̏ рога̄љ. [11] Тараш Српска Црња Кикинда Ново Милошево Деска [1]
  17. Кад смо то̑ пре́шли све̏ де̏чије, о̏ндак смо по̏чели д[а] иде́мо на ро̑гаљ. Вршац Лаћарак [1]
  18. На̏ ро̄гаљ ѝграли, пе̏вали, сви́рали. Мартонош [1]
  19. Пра̏вили смо ро̑гаљ, па на ро̀гљу се ску̏пе мо̑мци и дѐво̄јке, па хармо̀нике сви́рају у̏вече. Бечеј [1]
  20. Дѐво̄јка до̑ђе код младо̀жење, довѐде̄ је, у̀скочница, са ро́гља, и о̏нда све̏кар и све̏крва и ту̑ ску̏пӣ се ро̏дбина и о̏нда ту̑ се ракѝја, ту̑ се вѐсели по це̑лу но̑ћ. Ђала [1]
  21. Младеж је до Другог светског рата недељом и празником излазила увече „на рогаљ”, где се играло, певало и забављало до касно у ноћ. [12] Остојићево [1]
  22. Кад се каже „код девојке на рогаљ”, мисли се на састанак већег броја пари момака или девојака, или само једног, увече ма на ком месту. [13] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  23. Ту̑ смо нау̀чили да и̏грамо — по ро̏гљеви и по пре̑лима ; ˜. [14] Бачко Петрово Село [1]
  24. Вѐчера̄мо, о̏ндак се пресву́чемо, иде́мо на̏ рогаљ. [15] Томашевац Сусек Свилош Меленци Елемир Иванда [1]
  25. Пра̏вили смо ко̏ло на ро̏гљу. Бачинци [1]
  26. А мо̀мци и дѐво̄јке кад су не̏где на̏ рогаљ ѝшли ма̏ло да се за́баве. Кула [1]
  27. Ро̀гљеви, то на̏ рогаљ ка̑ж идемо на ро̏гаљ, ту̑ се и̏гра и ту̑ се бу̏де са же̏нскима. Вилово [1]
  28. Мети рогаљ да ти ладност не иде по бубрези. Бачка Паланка Черевић Силбаш Товаришево Обровац [1]
  29. То̏ се зва̏о ро̏га̄љ от ку̀ће, ра̀нији го̏дина. Ђала [1]



Изрази:

  1. За̀витиро̏гаљ ("уврнути угаоне снопове, да би камара жита била стабилнија"; "Кад је до̏бар ка̀ма̄рош о̀ндак о̑н кад је на кра̀ју за̀вије ро̏гљове — на̀виљак се̑на у̏округ за̏вије да ка̀мара чвр̏шће сто̀ји"). Житиште Чента Госпођинци Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 84.
  6. Боривој Рус, „Одлазе нам стари лепи обичаји" (Лазарева субота — Лазарице — Врбица). — ЕСМ, 3, 2001, 68—77, стр. 70.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  8. 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 365.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298, 529.
  12. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 152.
  13. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30.
  14. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  15. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 186.

Напомене[уреди]