rogalj

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

rogalj

rogalj (српски, ћир. рогаљ)[уреди]

Именица[уреди]

rogalj, м

Облици:

  1. roglja [1]
  2. rȏgalj Вршац, ро̀гаљ, ро̏гаљ [1]
  3. rȍgalj Ново Милошево, ро̀гаљ [1]
  4. rògalj [1]
  5. rȍgalj, rȏgalj, rógalj [1]
  6. rȍgālj, rȏgalj Вршац [1]
  7. rȍgalj Надаљ [2] [1]

Значења:

  1. Deo prostora koji je ograničen sa tri površine koje se seku, ugao. [1]
  2. Kraj ulice; raskrsnica (u selu gde se obično sastajala mladež radi zabave). [1]
  3. Kuća koja ima više odeljenja prema ulici i deo koji se, pod pravim uglom, proteže prema dvorištu. [3] Банатско Аранђелово Тараш[1]
  4. Šiljat kraj nekog predmeta kojeg obrazuju njegove ivice, strane i sl. Мокрин[1]
  5. Kraj, završetak, krak, vrh (marame i sl.). Мокрин[1]
  6. Način vezivanja marame. [1]
  7. Isto. Ново Милошево[1]
  8. Mesto okupljanja, sastajalište mladih (na selu) na bilo kom mestu u ulici; zabava, igranka. [1]
  9. Veća pletena trouglasta ženska marama koja se nosi na ramenima. [1]
  10. Uvijeni naviljak sena, slame, deteline koji se stavlja na ugao kola kada se dene kamara ili voz. [1]

Примери:

  1. Devojke su izlazile nedeljom i praznikom „na rogalj” i u kolo gologlave, kose očešljane u vitice ili punđu. [4] Остојићево [1]
  2. Ono što se u književnom jeziku zove raskršće, to je u Jarkovcu „rogalj”. [5] Јарковац [1]
  3. Oni nalože vatru na nekom „roglju” (raskršću) i oko vatre pevaju i igraju ( — Sl To Oc BP; Mo NM NB Km Me) [ZPR; RSB; SSBan 30]. [6] [1]
  4. Nego štȁ, da níje bílo rȍgalja, mlȍge bi devȏjke òstale baba devȏjke, a mòmci i brez žène i brez déca. Шурјан Бачинци Сусек Свилош Суботица Бегеч Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Иванда [1]
  5. Pȓvo ráskršće ka[d] dȏđeš, òpet nàlēvo — čètvrta kȕća od ròglja; zaš ȉma Stàniina na ròglju, p[a] onda je Ćȗrčića, p[a] onda je njègovog brȁta od stríca, Čéde, p[a] ȍnda je njègova ; ˜ (Ču G Žb; NK O) [GTŠ 159; LŠ]. [7] Ново Милошево Каћ Елемир [1]
  6. Mòžda je na rȍglju? Нови Бечеј Ново Милошево Тараш [1]
  7. Tȏ po Bȍđāni bílo sàmo po rȍgljevi, ù kućama níje bílo bunára. Бођани [1]
  8. Idem na rogalj za vode. [8] [3] Ченеј Мартонош Турија Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Руменка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Алибунар Ловра [1]
  9. Mȅtu nȁ rogalj jèdno pȇt-šȇst òni tr̀ski da se ne òsipa rògalj. [3] Бођани [1]
  10. Nam se okrnjila kuća na rogalj. [8] [3] Ченеј Руменка Ловра [1]
  11. Smȍto ti se rȍgālj na màrami. Нови Бечеј [1]
  12. Nisi lepo ispeglala rogalj na maramu. [8] Ченеј [1]
  13. Ispod ovih marama samo još starije žene nose preko kose crnu džegu „na rogalj”. [9] [1]
  14. Ȕveče nȁ rogālj svíro. Банатско Аранђелово [1]
  15. Pȋtaj òvog màtorog nȁ rogālj. [10] Нови Бечеј [1]
  16. Idémote mȁlo nȁ rogālj. [10] Тараш Српска Црња Кикинда Ново Милошево Деска [1]
  17. Kad smo tȏ préšli svȅ dȅčije, ȍndak smo pȍčeli d[a] idémo na rȏgalj. Вршац Лаћарак [1]
  18. Nȁ rōgalj ìgrali, pȅvali, svírali. Мартонош [1]
  19. Prȁvili smo rȏgalj, pa na ròglju se skȕpe mȏmci i dèvōjke, pa harmònike svíraju ȕveče. Бечеј [1]
  20. Dèvōjka dȏđe kod mladòženje, dovèdē je, ùskočnica, sa róglja, i ȍnda svȅkar i svȅkrva i tȗ skȕpī se rȍdbina i ȍnda tȗ se rakìja, tȗ se vèseli po cȇlu nȏć. Ђала [1]
  21. Mladež je do Drugog svetskog rata nedeljom i praznikom izlazila uveče „na rogalj”, gde se igralo, pevalo i zabavljalo do kasno u noć. [4] Остојићево [1]
  22. Kad se kaže „kod devojke na rogalj”, misli se na sastanak većeg broja pari momaka ili devojaka, ili samo jednog, uveče ma na kom mestu. [11] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  23. Tȗ smo naùčili da ȉgramo — po rȍgljevi i po prȇlima ; ˜. [12] Бачко Петрово Село [1]
  24. Vèčerāmo, ȍndak se presvúčemo, idémo nȁ rogalj. [10] Томашевац Сусек Свилош Меленци Елемир Иванда [1]
  25. Prȁvili smo kȍlo na rȍglju. Бачинци [1]
  26. A mòmci i dèvōjke kad su nȅgde nȁ rogalj ìšli mȁlo da se zábave. Кула [1]
  27. Rògljevi, to nȁ rogalj kȃž idemo na rȍgalj, tȗ se ȉgra i tȗ se bȕde sa žȅnskima. Вилово [1]
  28. Meti rogalj da ti ladnost ne ide po bubrezi. Бачка Паланка Черевић Силбаш Товаришево Обровац [1]
  29. Tȍ se zvȁo rȍgālj ot kùće, ràniji gȍdina. Ђала [1]



Изрази:

  1. Zàvitirȍgalj ("uvrnuti ugaone snopove, da bi kamara žita bila stabilnija"; "Kad je dȍbar kàmāroš òndak ȏn kad je na kràju zàvije rȍgljove — nàviljak sȇna ȕokrug zȁvije da kàmara čvȑšće stòji"). Житиште Чента Госпођинци Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. 4,0 4,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 84.
  6. Боривој Рус, „Одлазе нам стари лепи обичаји" (Лазарева субота — Лазарице — Врбица). — ЕСМ, 3, 2001, 68—77, стр. 70.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  8. 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
  10. 10,0 10,1 10,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 365. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  11. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30.
  12. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене[уреди]