rogalj

rogalj

rogalj (srpski, lat. rogalj)[uredi]

Imenica[uredi]

rogalj, m

Oblici:

  1. roglja [1]
  2. rȏgalj Vršac, rògalj, rȍgalj [1]
  3. rȍgalj Novo Miloševo, rògalj [1]
  4. rògalj [1]
  5. rȍgalj, rȏgalj, rógalj [1]
  6. rȍgālj, rȏgalj Vršac [1]
  7. rȍgalj Nadalj [2] [1]

Značenja:

  1. Deo prostora koji je ograničen sa tri površine koje se seku, ugao. [1]
  2. Kraj ulice; raskrsnica (u selu gde se obično sastajala mladež radi zabave). [1]
  3. Kuća koja ima više odeljenja prema ulici i deo koji se, pod pravim uglom, proteže prema dvorištu. [3] Banatsko Aranđelovo Taraš[1]
  4. Šiljat kraj nekog predmeta kojeg obrazuju njegove ivice, strane i sl. Mokrin[1]
  5. Kraj, završetak, krak, vrh (marame i sl.). Mokrin[1]
  6. Način vezivanja marame. [1]
  7. Isto. Novo Miloševo[1]
  8. Mesto okupljanja, sastajalište mladih (na selu) na bilo kom mestu u ulici; zabava, igranka. [1]
  9. Veća pletena trouglasta ženska marama koja se nosi na ramenima. [1]
  10. Uvijeni naviljak sena, slame, deteline koji se stavlja na ugao kola kada se dene kamara ili voz. [1]

Primeri:

  1. Devojke su izlazile nedeljom i praznikom „na rogalj” i u kolo gologlave, kose očešljane u vitice ili punđu. [4] Ostojićevo [1]
  2. Ono što se u književnom jeziku zove raskršće, to je u Jarkovcu „rogalj”. [5] Jarkovac [1]
  3. Oni nalože vatru na nekom „roglju” (raskršću) i oko vatre pevaju i igraju ( — Sl To Oc BP; Mo NM NB Km Me) [ZPR; RSB; SSBan 30]. [6] [1]
  4. Nego štȁ, da níje bílo rȍgalja, mlȍge bi devȏjke òstale baba devȏjke, a mòmci i brez žѐne i brez déca. Šurjan Bačinci Susek Sviloš Subotica Begeč Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Boka Neuzina Ivanda [1]
  5. Pȓvo ráskršće ka[d] dȏđeš, òpet nàlēvo — čѐtvrta kȕća od ròglja; zaš ȉma Stàniina na ròglju, p[a] onda je Ćȗrčića, p[a] onda je njѐgovog brȁta od stríca, Čéde, p[a] ȍnda je njѐgova  ; ˜ (Ču G Žb; NK O) [GTŠ 159; LŠ]. [7] Novo Miloševo Kać Elemir [1]
  6. Mòžda je na rȍglju? Novi Bečej Novo Miloševo Taraš [1]
  7. Tȏ po Bȍđāni bílo sàmo po rȍgljevi, ù kućama níje bílo bunára. Bođani [1]
  8. Idem na rogalj za vode. [8] [3] Čenej Martonoš Turija Bačko Gradište Ravno Selo Gospođinci Rumenka Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Alibunar Lovra [1]
  9. Mȅtu nȁ rogalj jѐdno pȇt-šȇst òni tr̀ski da se ne òsipa rògalj. [3] Bođani [1]
  10. Nam se okrnjila kuća na rogalj. [8] [3] Čenej Rumenka Lovra [1]
  11. Smȍto ti se rȍgālj na màrami. Novi Bečej [1]
  12. Nisi lepo ispeglala rogalj na maramu. [8] Čenej [1]
  13. Ispod ovih marama samo još starije žene nose preko kose crnu džegu „na rogalj”. [9] [1]
  14. Ȕveče nȁ rogālj svíro. Banatsko Aranđelovo [1]
  15. Pȋtaj òvog màtorog nȁ rogālj. [10] Novi Bečej [1]
  16. Idémote mȁlo nȁ rogālj. [11] Taraš Srpska Crnja Kikinda Novo Miloševo Deska [1]
  17. Kad smo tȏ préšli svȅ dȅčije, ȍndak smo pȍčeli d[a] idémo na rȏgalj. Vršac
Лаћарак [1]
  1. Nȁ rōgalj ѝgrali, pȅvali, svírali. Martonoš [1]
  2. Prȁvili smo rȏgalj, pa na ròglju se skȕpe mȏmci i dѐvōjke, pa harmònike svíraju ȕveče. Bečej [1]
  3. Dѐvōjka dȏđe kod mladòženje, dovѐdē je, ùskočnica, sa róglja, i ȍnda svȅkar i svȅkrva i tȗ skȕpӣ se rȍdbina i ȍnda tȗ se rakѝja, tȗ se vѐseli po cȇlu nȏć. Đala [1]
  4. Mladež je do Drugog svetskog rata nedeljom i praznikom izlazila uveče „na rogalj”, gde se igralo, pevalo i zabavljalo do kasno u noć. [12] Ostojićevo [1]
  5. Kad se kaže „kod devojke na rogalj”, misli se na sastanak većeg broja pari momaka ili devojaka, ili samo jednog, uveče ma na kom mestu. [13] Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
  6. Tȗ smo naùčili da ȉgramo — po rȍgljevi i po prȇlima  ; ˜. [14] Bačko Petrovo Selo [1]
  7. Vѐčerāmo, ȍndak se presvúčemo, idémo nȁ rogalj. [15] Tomaševac Susek Sviloš Melenci Elemir Ivanda [1]
  8. Prȁvili smo kȍlo na rȍglju. Bačinci [1]
  9. A mòmci i dѐvōjke kad su nȅgde nȁ rogalj ѝšli mȁlo da se zábave. Kula [1]
  10. Rògljevi, to nȁ rogalj kȃž idemo na rȍgalj, tȗ se ȉgra i tȗ se bȕde sa žȅnskima. Vilovo [1]
  11. Meti rogalj da ti ladnost ne ide po bubrezi. Bačka Palanka Čerević Silbaš Tovariševo Obrovac [1]
  12. Tȍ se zvȁo rȍgālj ot kùće, ràniji gȍdina. Đala [1]


Sinonimi:

  1. ćoša [1]
  2. ćoška, ćoše, raskršće, ćošak [1]
  3. ćošak Mokrin [1]
  4. ćošak [1]
  5. rog, ćošak, špic [1]
  6. broštikla [1]
  7. rog [1]
  8. oklisak [1]


Izrazi:

  1. Zàvitirȍgalj ("uvrnuti ugaone snopove, da bi kamara žita bila stabilnija"; "Kad je dȍbar kàmāroš òndak ȏn kad je na kràju zàvije rȍgljove — nàviljak sȇna ȕokrug zȁvije da kàmara čvȑšće stòji"). Žitište Čenta Gospođinci Kać [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  4. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
  5. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 84.
  6. ↑ Borivoj Rus, „Odlaze nam stari lepi običaji" (Lazareva subota — Lazarice — Vrbica). — ESM, 3, 2001, 68—77, str. 70.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 74.
  10. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 365.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 298, 529.
  12. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 152.
  13. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 30.
  14. ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
  15. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 186.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=рогаљ&oldid=607839”