ре́дак

ре́дак

ре́дак (српски, lat. rédak)[уреди]

Прилог[уреди]

ре́дак, прил.

Категорије: об.об.риб.


Облици:

  1. редак, ре́тко, ре́тка [1]

Значења:

  1. Који је мале густине, који није густ. [1]
  2. Који није збијен, често исплетен, изаткан. [1]
  3. Мрежа са великим, крупно плетеним окцима. [1]
  4. Трепача за грубо набијање конопље. [2] Пивнице[1]
  5. Који је размакнут један од другога, чији су редови размакнути, удаљени један од другога. [1]
  6. Којег нема у изобиљу, који није уобичајен, оскудан. [1]
  7. У великим временским размацима, не често, понекад. [1]
  8. Недовољно, слабо, оскудно. [1]
  9. Са упитно-односним заменицама и прилозима означава изузетност, реткост нечега. [1]

Примери:

  1. Нѝје би̏о ни гу̑ст ни ре́дак [пасуљ]. [3] Сомбор Суботица Сивац Госпођинци [1]
  2. Ако ме̑д ѝзва̄диш о̏дма, о̑н је ре́дак. [4] Жабаљ Ердевик Бешеново Кленак Сремски Карловци Нови Карловци Суботица Мол Бачки Брестовац Србобран Чуруг Футог Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Сефкерин [1]
  3. Ми̏ смо зва́ли те̑ ре́тке кр̏пе [за цеђење сира] гру́њаче. Ловра [1]
  4. има ретку мрежу, ти шпиглови такозвани. Сремска Митровица [1]
  5. Има ретке мреже споља, а у средини је једна честа. [5] Стари Сланкамен Моровић Бездан Мол Нови Сад Гардиновци [1]
  6. Ни́је ми по̀ вољи куку̀руз — ре́дак је. [6] Тител Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Ново Милошево Избиште [1]
  7. И ни́су би́ли, јо̀ргани су ре́тки би́ли, ду̏ње су би́ле. Кула [1]
  8. О̀на са̀мо два̑ ја̀ета снѐсе — за̀то су и ре́тке. [7] Ново Милошево [1]
  9. Ре́тко ако је не̏ко ѝшо̄. Товаришево [1]
  10. То̑ се здра̏во ре́тко дога́ђало. [8] Меленци Ђала Сефкерин [1]
  11. Ре̑тко се де̏си. [8] Фаркаждин Ново Милошево Нови Бечеј [1]
  12. О̏нда је ре́тко би́ло машѝна. Мартонош [1]
  13. Ко го̏д је зе̏мљу ра́дио, ре́тко је би́ло да ни́је ѝмо [коња]. Нови Сад [1]
  14. Ре̑тко ко̏ је пи̏о из буна́ра. Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 108.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 110.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  8. 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285, 288. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]