rédak

rédak

rédak (српски, ћир. ре́дак)[уреди]

Прилог[уреди]

rédak, прил.

Категорије: об.об.риб.


Облици:

  1. redak, rétko, rétka [1]

Значења:

  1. Koji je male gustine, koji nije gust. [1]
  2. Koji nije zbijen, često ispleten, izatkan. [1]
  3. Mreža sa velikim, krupno pletenim okcima. [1]
  4. Trepača za grubo nabijanje konoplje. [2] Пивнице[1]
  5. Koji je razmaknut jedan od drugoga, čiji su redovi razmaknuti, udaljeni jedan od drugoga. [1]
  6. Kojeg nema u izobilju, koji nije uobičajen, oskudan. [1]
  7. U velikim vremenskim razmacima, ne često, ponekad. [1]
  8. Nedovoljno, slabo, oskudno. [1]
  9. Sa upitno-odnosnim zamenicama i prilozima označava izuzetnost, retkost nečega. [1]

Примери:

  1. Nìje bȉo ni gȗst ni rédak [pasulj]. [3] Сомбор Суботица Сивац Госпођинци [1]
  2. Ako mȇd ìzvādiš ȍdma, ȏn je rédak. [4] Жабаљ Ердевик Бешеново Кленак Сремски Карловци Нови Карловци Суботица Мол Бачки Брестовац Србобран Чуруг Футог Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Сефкерин [1]
  3. Mȉ smo zváli tȇ rétke kȑpe [za ceđenje sira] grúnjače. Ловра [1]
  4. ima retku mrežu, ti špiglovi takozvani. Сремска Митровица [1]
  5. Ima retke mreže spolja, a u sredini je jedna česta. [5] Стари Сланкамен Моровић Бездан Мол Нови Сад Гардиновци [1]
  6. Níje mi pò volji kukùruz — rédak je. [6] Тител Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Ново Милошево Избиште [1]
  7. I nísu bíli, jòrgani su rétki bíli, dȕnje su bíle. Кула [1]
  8. Òna sàmo dvȃ jàeta snèse — zàto su i rétke. [7] Ново Милошево [1]
  9. Rétko ako je nȅko ìšō. Товаришево [1]
  10. Tȏ se zdrȁvo rétko dogáđalo. [8] Меленци Ђала Сефкерин [1]
  11. Rȇtko se dȅsi. [8] Фаркаждин Ново Милошево Нови Бечеј [1]
  12. Ȍnda je rétko bílo mašìna. Мартонош [1]
  13. Ko gȍd je zȅmlju rádio, rétko je bílo da níje ìmo [konja]. Нови Сад [1]
  14. Rȇtko kȍ je pȉo iz bunára. Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 108.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 110.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  8. 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285, 288. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]