rédak
Изглед
rédak
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]rédak, прил.
Категорије: об.об.риб.
Облици:
Значења:
- Koji je male gustine, koji nije gust. [1]
- Koji nije zbijen, često ispleten, izatkan. [1]
- Mreža sa velikim, krupno pletenim okcima. [1]
- Trepača za grubo nabijanje konoplje. [2] Пивнице[1]
- Koji je razmaknut jedan od drugoga, čiji su redovi razmaknuti, udaljeni jedan od drugoga. [1]
- Kojeg nema u izobilju, koji nije uobičajen, oskudan. [1]
- U velikim vremenskim razmacima, ne često, ponekad. [1]
- Nedovoljno, slabo, oskudno. [1]
- Sa upitno-odnosnim zamenicama i prilozima označava izuzetnost, retkost nečega. [1]
Примери:
- Nìje bȉo ni gȗst ni rédak [pasulj]. [3] Сомбор Суботица Сивац Госпођинци [1]
- Ako mȇd ìzvādiš ȍdma, ȏn je rédak. [4] Жабаљ Ердевик Бешеново Кленак Сремски Карловци Нови Карловци Суботица Мол Бачки Брестовац Србобран Чуруг Футог Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Сефкерин [1]
- Mȉ smo zváli tȇ rétke kȑpe [za ceđenje sira] grúnjače. Ловра [1]
- ima retku mrežu, ti špiglovi takozvani. Сремска Митровица [1]
- Ima retke mreže spolja, a u sredini je jedna česta. [5] Стари Сланкамен Моровић Бездан Мол Нови Сад Гардиновци [1]
- Níje mi pò volji kukùruz — rédak je. [6] Тител Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Ново Милошево Избиште [1]
- I nísu bíli, jòrgani su rétki bíli, dȕnje su bíle. Кула [1]
- Òna sàmo dvȃ jàeta snèse — zàto su i rétke. [7] Ново Милошево [1]
- Rétko ako je nȅko ìšō. Товаришево [1]
- Tȏ se zdrȁvo rétko dogáđalo. [8] Меленци Ђала Сефкерин [1]
- Rȇtko se dȅsi. [8] Фаркаждин Ново Милошево Нови Бечеј [1]
- Ȍnda je rétko bílo mašìna. Мартонош [1]
- Ko gȍd je zȅmlju rádio, rétko je bílo da níje ìmo [konja]. Нови Сад [1]
- Rȇtko kȍ je pȉo iz bunára. Избиште [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 108.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 110.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285, 288. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем