Pređi na sadržaj

rȃm

rȃm

rȃm (srpski, lat. rȃm)

[uredi]

Imenica

[uredi]

rȃm, m

Značenja:

  1. Četvorougaona, ovalna ili drugog oblika naprava od kakvog materijala, kojom se nešto obuhvata, uokviruje (slika, ogledalo i sl.). [1] Sremska Mitrovica Novo Miloševo Melenci[2]
  2. Drvena kvadratna naprava u koju se stavlja vosak za pčele. [2]
  3. Ukrasna drvena šipka ili daska o koju je okačena zavesa. Melenci[2]
  4. Poseban drveni okvir za sušenje končanih zavesa (da se ne bi teglile, krivile). [2]
  5. Drvena ili gvozdena konstrukcija drljače. [2]
  6. Drveni okvir u koji je ugrađen valjak (kojim se ravna i blago sabija zemlja). [3] Nadalj Čurug Žabalj Mošorin Titel Kovin[2]
  7. Drveni okvir za čekiće u radionici. [2]

Primeri:

  1. Kȃžu, i sȁd kod Míte òstali zlátni rámovi i svȁšta još od zlȃta. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [2]
  2. Rȁmove prȁzne postȁvim ȍpet unútra. Izbište Bačinci Susek Sviloš [2]
  3. Prȁtimo i[s] svȁkoga rȃma odózdol koje će da se lȇžu. Ilandža [2]
  4. Stȁvim rȃm sa sȃćem u vŕcāljku i òkrēćem da ѝzāđe mȇd. Laćarak [2]
  5. Tàke rámove od bȕkve il od hrȃsta níje svȁki mȍgo d[a] ȉma. Tȏ je téško, dvȃ čòveka tȏ mȏra da dȉgnedu, al kad mȅteš góre, samo u pȇndžere i u firȃnge da glédiš. Šurjan Jaša Tomić Boka Neuzina [2]
  6. Nò taj rȃm za firȃnge ȉma jѐkseri sa stráne, tȗ se krȁjevi zàkačidu da òstanedu tàki krȅcavi. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [2]
  7. Novija je pojava […] u enterijeru Vojvođana ukrašavanje sobe peškirom koji se stavlja na specijalno namenjen „ram". [4] [2]
  8. Zùpci móraju bȉt gvòzdeni, mѐtālni, a rȃm [za drljaču] bȉo o[d] dȑveta. [3] Bačinci Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Kovin [2]
  9. Tȏ je rȃm na kórpi. [5] Rumenka [2]
  10. Ѝmām rȃm o[d] dàske nàpravljen [za čerpić]. Bačinci [2]
  11. Pored nakovnja, odnosno panja, na zidu je bio okačen drveni ram za čekiće različitih veličina i oblika. [6] Bački Brestovac [2]


Reference

[uredi]
  1. Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 93.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. 3,0 3,1 3,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  4. Mirjana Maluckov, Zbirka peškira u Vojvođanskom muzeju. — Rad, 31, 1988—1989, 205—286, str. 219.
  5. 5,0 5,1 5,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  6. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 79.

Napomene

[uredi]