ра́нити

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ра́нити

ра́нити (српски, lat. rániti)[уреди]

Глагол[уреди]

ра́нити, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

ра́нити, {{{род}}}

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. хра̑ним, -ѐно, ранити, -ѐна [1]

Значења:

  1. Давати храну (некоме), нудити храном, помагати при храњењу. [1]
  2. Дебео, угојен. [2] Итебеј Меленци[1]
  3. Држати на исхрани, исхрањивати. [1]
  4. Бити извор хране (о њиви или пољопривредном рејону). [1]
  5. Служити као храна (људима, живим бићима уопште, ткивима), снабдевати хранљивим састојцима (о хлебу, крви и сл.). [1]
  6. Узимати храну, јести. [1]
  7. Обезбеђивати себи храну, издржавати се. [1]

Примери:

  1. То̑ сам ра́нио, по̀јио, че̏шо, чи̏стио шта̏лу — то̑ је про́писно. [3] Јаша Томић [1]
  2. Са пле̏вом се ра́нила и ма̑рва и пра̏вили бла̏то за малтѐриса̄ње. Бачинци [1]
  3. У̏јутру у̀стане да ра̑ни ко̀ње. Бегеч [1]
  4. Ене је у собу, рани дете. [4] [5] [6] [7] [3] [8] [9] Јасеново Лаћарак Војка Мол Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Санад Мокрин Кумане Меленци Велики Гај Томашевац Иланџа Вршац Чента Избиште Батања Деска Иванда [1]
  5. Када им се даје тулузина, сено, то је рањење, када им дају кукуруз, мекиње, зоб, жито, кажу да их зобе. [10] [1]
  6. И̏мам ту̏ не̏ки те̏ла̄де што сам ку́пио, па ћу да хра̑ним то̑. Ђала [1]
  7. И то̑ га да́ла та̏м код јѐдног тр̀го̄вца та̀ко да о̑н га и ра̑ни и да га о̀де̄ва. Бешка Вршац [1]
  8. Кад смо би́ли у за̑други, ра́дили, ја̏ сам на тру̏довдан ра́дила да ра̑ним де̏цу. Визић [1]
  9. Ра́нила сам сви̑ње, ра́нила сам живи́ну. [4] [3] Вршац Шимановци Мол Ченеј Нови Кнежевац Житиште Јаша Томић Бока Велики Гај Јасеново [1]
  10. Рани двоје свиња за клање. Бегеч [1]
  11. Про̀шла му мла̏дос, а кад је тре̏бало, ни́је ми̏слио како ће су̏тра ра́нити де̏цу, а о̏ндак је мо́ро да ра̑ди, да сте̏кне, па са̏д нек гле́ди шта̏ ће. Неузина [1]
  12. Пче̏ла се ра̑ни са́мо са ме̏дом; за̀то пче̏ла̄р мо̑ра да о̀стави преко зи́ме ко̏лико њо̑зи тре̏ба. [3] [11] Меленци Вршац Ченеј Иванда [1]
  13. Ни́смо ѝмали ни но̏ваца да се ра̑нимо. Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. рањење [1]


Синоними:

  1. дојити [1]
  2. одранити [1]


Изрази:

  1. Рани керу да те ује ("чинити добро некоме ко неће добрим вратити (обично о детету које испољи непоштовање према родитељу, старатељу)"). [1]
  2. ра̑нишпце̏то да те у́је ("чинити добро некоме ко неће добрим вратити (обично о детету које испољи непоштовање према родитељу, старатељу)"). Вршац [1]
  3. ранити и саранити кога ("бити са неким у заједници до краја живота"; "Има да ме рани и сарани"). Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 195.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]