ра́нити
ра́нити
Глагол
[уреди]Именица
[уреди]ра́нити, {{{род}}}
Категорије: трп.трп.
Облици:
Значења:
- Давати храну (некоме), нудити храном, помагати при храњењу. [1]
- Дебео, угојен. [2] Итебеј Меленци[1]
- Држати на исхрани, исхрањивати. [1]
- Бити извор хране (о њиви или пољопривредном рејону). [1]
- Служити као храна (људима, живим бићима уопште, ткивима), снабдевати хранљивим састојцима (о хлебу, крви и сл.). [1]
- Узимати храну, јести. [1]
- Обезбеђивати себи храну, издржавати се. [1]
Примери:
- То̑ сам ра́нио, по̀јио, че̏шо, чи̏стио шта̏лу — то̑ је про́писно. [3] Јаша Томић [1]
- Са пле̏вом се ра́нила и ма̑рва и пра̏вили бла̏то за малтѐриса̄ње. Бачинци [1]
- У̏јутру у̀стане да ра̑ни ко̀ње. Бегеч [1]
- Ене је у собу, рани дете. [4] [5] [6] [7] [3] [8] [9] Јасеново Лаћарак Војка Мол Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Санад Мокрин Кумане Меленци Велики Гај Томашевац Иланџа Вршац Чента Избиште Батања Деска Иванда [1]
- Када им се даје тулузина, сено, то је рањење, када им дају кукуруз, мекиње, зоб, жито, кажу да их зобе. [10] [1]
- И̏мам ту̏ не̏ки те̏ла̄де што сам ку́пио, па ћу да хра̑ним то̑. Ђала [1]
- И то̑ га да́ла та̏м код јѐдног тр̀го̄вца та̀ко да о̑н га и ра̑ни и да га о̀де̄ва. Бешка Вршац [1]
- Кад смо би́ли у за̑други, ра́дили, ја̏ сам на тру̏довдан ра́дила да ра̑ним де̏цу. Визић [1]
- Ра́нила сам сви̑ње, ра́нила сам живи́ну. [4] [3] Вршац Шимановци Мол Ченеј Нови Кнежевац Житиште Јаша Томић Бока Велики Гај Јасеново [1]
- Рани двоје свиња за клање. Бегеч [1]
- Про̀шла му мла̏дос, а кад је тре̏бало, ни́је ми̏слио како ће су̏тра ра́нити де̏цу, а о̏ндак је мо́ро да ра̑ди, да сте̏кне, па са̏д нек гле́ди шта̏ ће. Неузина [1]
- Пче̏ла се ра̑ни са́мо са ме̏дом; за̀то пче̏ла̄р мо̑ра да о̀стави преко зи́ме ко̏лико њо̑зи тре̏ба. [3] [11] Меленци Вршац Ченеј Иванда [1]
- Ни́смо ѝмали ни но̏ваца да се ра̑нимо. Бегеч [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Рани керу да те ује ("чинити добро некоме ко неће добрим вратити (обично о детету које испољи непоштовање према родитељу, старатељу)"). [1]
- ра̑нишпце̏то да те у́је ("чинити добро некоме ко неће добрим вратити (обично о детету које испољи непоштовање према родитељу, старатељу)"). Вршац [1]
- ранити и саранити кога ("бити са неким у заједници до краја живота"; "Има да ме рани и сарани"). Црвена Црква [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 195.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).