пцо̀вати

пцо̀вати

пцо̀вати (српски, lat. pcòvati)[уреди]

Глагол[уреди]

пцо̀вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. цујем, пцу̏јем, псујем, пцовати [1]

Значења:

  1. Говорити непристојне речи у љутњи, гневу. [2] [3] [4] Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња Итебеј Међа Кумане Житиште Елемир Зрењанин Бока Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Крушчица Гај Батања Иванда[1]

Примери:

  1. Ја̑ко је би́ла љу́та, па је псо̏вала Богоро̀дицу. Војка [1]
  2. Ба̏ба те псо̏ва̄ла. Шимановци [1]
  3. За̏што ми о̏нда псу̏је̄ш? Бата [1]
  4. До̀шо̄ до̏ктор да му да̑ инѐкцију, а о̑н псу̏је до̏ктору ма̏тер. [5] [2] [6] Бегеч Дероње Госпођинци Српски Крстур Мокрин Падеј Ново Милошево Меленци Житиште Сакуле Чента Помаз [1]
  5. Кад го̏д је би̏о је̏дак, о̏н ми у̏век псо̏во ма̏тер слепа̏чку, ка̏о мо̏ји су би́ли сле́пци. Банатска Паланка [1]


Изрази:

  1. ˜ ко кочијаш ("ружно и много псовати"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 118, 119, 120, 271, 358, 368. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 156.
  6. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене[уреди]