пунђа
пунђа
пунђа (српски, lat. punđa)[уреди]
Именица[уреди]
пунђа, ж
Облици:
Значења:
- Уплетена и окомотана коса на потиљку (код жена). [1]
Примери:
- На коси су се правиле „велне” и причвршћивале посебним укосницама (шналама) за делове косе уплетене у кике и, коначно, обавезна пунђа. Бачка Паланка [1]
- Млађе жене су носиле пунђе, а старије су носиле конђе. [2] Јарковац Беркасово Јасеново [1]
- Е̏, ке́ра је за̀лајала, ка̀пија за̏кључа̄на и, бо̏га ми, би́ло је и ра̏шчупани пу̑нђи. Кула [1]
- Неудате женске носиле су пунђе, а удате су носиле џеге. Бегеч [1]
- А, реко, шта̏ си јој већ пу̑нђу на̀правила ко да је вѐлика дѐво̄јка. [3] [4] Ђала Буђановци Краљевци Чортановци Ново Милошево Чента [1]
- Наме̏сти нам пу́нђу. Вршац Рума Томашевац [1]
- Не знам ди су ми арнодле да направим понђу. [5] Ченеј [1]
Изрази:
- Не́ћу га но̀сити запу̑нђу ("каже се за ружног мушкарца (о удавачи)"). Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 240.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).